X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Хотел Вавилон
04/02/2018 |  08:36 | Аутор: РТРС

БиХ пријети потпуна блокада

Док је на Западу увријежено мишљење да је Република Српска та која разара БиХ, дотле спор између ХДЗ и СДА око измјена Изборног закона пријети да се претвори у безизлазну кризу и уведе БиХ у безвлашће.
Сарајево - Фото: РТРС
СарајевоФото: РТРС

Да се Босна и Херцеговина налази у перманентном стању кризе и није нова вијест. Међутим, оно што је ново јесте да оно што заиста поткопава функционисање земље не долази из Републике Српске, како на Западу гласи увријежена матрица.

Општи избори у БиХ требало би да буду одржани у октобру. Међутим, хрватски политички представници већ дуже инсистирају на измјенама Изборног закона, који би гарантовали да ће изабрани представник хрватског народа заиста то и бити. Нико од хрватских политичара из БиХ не жели да се понови избор неког новог Жељка Комшића, који је за представника хрватског народа у Предсједништву БиХ био изабран бошњачким гласовима и није заступао интересе народа којем припада. 

Приједлог измјена Изборног закона, који је предложила ХДЗ, прошао је на гласању у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ, али је оборен на гласању у Представничком дому 31. јануара. У Представничком дому није прошао ни контраприједлог СДА о измјенама Изборног закона.

Утакмица између ХДЗ и СДА наставља се и питање је какав ће бити резултат на крају, у мају, када ће Централна изборна комисија расписати изборе.

Догађаји какав је овај од 31. јануара указују на једну важну чињеницу - да генератор кризе у БиХ не лежи у Републици Српској, коју западни дио међународне заједнице и бошњачке партије константно оптужују за то, јер је проблем са измјенама Изборног закона дубок и системски.

Кључни проблем у бх. политичком дискурсу лежи у неуређеним односима у Федерацији БиХ, каже аналитичар Предраг Ћеранић. То се рефлектује и на нивоу БиХ, тако да нема парламентарне већине у скупштини, а и питање је до када ће Савјет министара моћи да функционише у пуном капацитету, додаје он.

- Стога они којима Република Српска није на срцу настоје да проблеме прикажу на другој страни, односно да исфабрикују одређене догађаје, како би се Српска приказала као "ружнији" дио БиХ. У том контексту треба посматрати и низ неких креираних афера, потпуно измишљених прича о стварању паравојних формација, наоружавању Републике Српске, листи за одстрел коју прави владајући СНСД, и тако даље - објашњава Ћеранић.

Према његовим ријечима, генератор проблема налази се у Федерацији БиХ, поготово када је у питању избор члана Предсједништва.

- Још постоје снаге које би у Предсједништву радо видјеле представника из реда хрватског народа по узору на Жељка Комшића или неког сличног из реда српског народа, а да се легитимни представници српског и хрватског народа елиминишу на врло некоректан и недозвољен начин - каже Ћеранић.

Уочљиво је да се, како тече харанга против предсједника Српске Милорада Додика, паралелно води, како Ћеранић каже, оркестрирана кампања и против члана Предсједништва из реда хрватског народа Драгана Човића, која има одјека и у Хрватској.

На тај начин жели се оспорити легитимитет српских и хрватских политичких представника, да би на њихова мјеста дошле, како каже, политичке марионете.

- То је, по мени, главни проблем у БиХ, што се демократски механизми, демократска воља српског и хрватског народа жели обезвриједити и осујетити прије предстојећих избора - каже Ћеранић и додаје да не вјерује у могућност да се ствари разријеше до маја.

Уз сагласност да је у овом тренутку Федерација генератор кризе, политиколог Радомир Нешковић указује на још један проблем, а то је устав Федерације у коме, како каже, има конститутивних грешака, које би требало исправити. Међутим, према Нешковићевим ријечима, за то нема спремности.

Противријечности између предложених закона и постојећих уставних рјешења чине велику препреку да се проблем ријеши, сматра Нешковић.

- ХДЗ покушава то да исправи са Изборним законом, али ви не можете Изборним законом мијењати постојеће уставне чланове. Ту је све запело. Како сада донијети Изборни закон и промијенити га да буде у интересу Хрвата и гарант равноправности народа, а да се притом не повриједи постојећи Устав Федерације БиХ. То је сада тежак проблем гдје људи не могу да нађу рјешење - каже Нешковић.

Према постојећем уставу, могуће је да бирачи, припадници једног народа, утичу на избор члана Предсједништва у другом народу, додаје он. Такозване грађанске партије, као што је Комшићева Демократска фронта или СДП БиХ, праве проблем, јер су, према Нешковићевим ријечима, прилично јаке и могу да утичу на избор члана Предсједништва из редова хрватског народа, који би био изабран легално, али се не сматра легитимним представником хрватског народа.

Проблем такође, каже Нешковић, представља и пресуда Суда за људска права у Стразбуру у случају "Сејдић-Финци", према којој и припадници мањина имају право да се кандидују за чланове Предсједништва.

Хрватски политички прваци "каче" се за ову пресуду и сматрају да, ако треба да се ријеши тај проблем, треба да се ријеши и проблем равноправне конститутивности Хрвата.

Приједлог измјена Изборног закона који је предложио ХДЗ подразумијевао је да се чланови Предсједништва БиХ из Федерације БиХ (бошњачки и хрватски члан) бирају непосредно на изборима, али тако што би се формирале три ад хок изборне јединице, једна у којој двије трећине гласача чине Бошњаци, друга гдје су двије трећине гласача Хрвати, док би сва остала подручја била трећа изборна јединица.

Бошњачки члан Предсједништва, да би био изабран, требало би да освоји највише гласова у изборној јединици са већински бошњачким гласачима и трећој изборној јединици, док би хрватски члан Предсједништва био онај ко би освојио највише гласова у изборној јединици са хрватском већином, плус трећој изборној јединици.

Међутим, ни тиме, према Нешковићевом мишљењу, Хрвати не би постигли циљ, јер изборне јединице не могу да сијеку границе кантона, јер тешко је, како каже, сабрати кантоне са већинским хрватским живљем како би се обезбиједило да Бошњаци не могу да утичу на избор хрватског члана Предсједништва.

- Тешко је то у пракси моделовати. У принципу се сви слажу да постоји проблем, да га треба ријешити, али када га практично моделујете, не можете да нађете рјешење - каже Нешковић.

И када би било добре воље, постоје објективни проблеми који тешко могу да се ријеше политичким инжењерингом, док уз непостојање добре проблем постаје нерјешив, напомиње Нешковић.

Он упозорава да, ако се не ријеши проблем, власт на нивоу БиХ може да буде блокирана након избора. 

Извор: Спутњик