Потребна стимулација енергетске ефикасности (ВИДЕО)
Зграда Природно-математичког факултета у Бањалуци, изграђена далеке 1931. године, је међу ријетким енергетски ефикасним објектима. Већина других потроши три пута више енергије од просјека ЕУ. Помак је учињен у законодавству што се очекује у погледу финансирања мјера енергетске ефикасности.
"Средствима Зеленог климатског фонда од 17,3 милиона долара биће обухваћено око 430 јавних објеката у БиХ, половина у Републици Српској. Приступ бесповратним средствима фондова Европске уније у енергетском сектору ограничен је јер Босна и Херцеговина нема енергетску стратегију. Иако постоји сагласност о Оквирној стратегији, документ још није усвојен", изјавио је помоћник Министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Милош Јокић.
Координаторка програма Енергија и климатске промјене Центра за животну средину Душка Кудра, истиче потребу реновирања постојећих јавних и стамбених објеката.
"Процјењује се да у БиХ има око 7.500 хиљада јавних објекта и 860 хиљада стамбених, те да већина треба реновирање. С обзиром на такав потенцијал, улагање у мјере енергетске ефикасности је један од најисплативијих начина смањења трошкова за енергију и смањење лошег утицаја на животну околину", каже Кудра.
Стручњак у области енергетике Мирза Кушљугић наглашава да су грађани све више заинтересовани за информације о енергетској ефикасности, начинима уштеде енергије као и актуелним субвенцијама.
"У Европској унији енергетска ефикасност је један од кључних начина за постизање циљева одрживог развоја. Европска стратегија за енергетику до 2030. године предвиђа смањење емисија стакленичких плинова за 40 одсто у односу на 1990. годину. Удио обновљиве енергије од најмање 27 одсто обавезујући је циљ", каже стручни сарадник Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске Тијана Марјанац.