Потребна помоћ Милану Тривковићу из Угљевика (ВИДЕО)
За живот је зарађивао као пекар, а сада му је једини извор прихода инвалиднина од 204 марке, која није довољна да покрије трошкове станарине, комуналија и хране. Живи са 24-годишњим сином Зораном, који повремено надничи. Тешко се носи са психичким притиском након свега што је преживио, али нада се да ће помоћи људи добре воље.
Већ пола године Милан се бори са посљедицама саобраћајне несреће. Неиздрживи болови, непроспаване ноћи, три операције на нози на коју и даље не може да се ослони . Предстоје му још два оперативна захвата.
"Рађено је кољено. Кољено је отекло и мора се урадити још једна операција, па да се ради даље да сестави протеза овдје у кољену", рекао је Тривковић.
У протеклом рату није се плашио метка ни гранате, о чему свједочи и медаља за храброст, али сад се боји неизвјесне будућности. Научио је да живи од својих десет прстију, а од 19.августа руке су му везане. Здравствено стање , нарушено рањавањем додатно је погоршано. Након несреће је смршао 40 килограма.
"Слезена ми је извађена, грудни кош оштећен, плућно крило и дебело цријево. Поново ми ту пукла опна и искочила опна и тек сад кад се крећен опет излази навише и то треба оперисати, ала како ће се радит сада, не може се радити док се не санирају ове ране", каже Тривковић.
Милан живи као подстанар са сином који је аутомеханичар, али нема стални посао. Од Општине Угљевик прошле године добио је 200, а од Борачке организације 150 марака. У помоћ му прискачу и пријатељи, али опоравак траје дуго, а трошкови не могу да чекају. Док је радио као пекар могао је да носи животно бреме.
Живот се сурово поиграо са Миланом који се упркос свим недаћама не предаје. Нада се да ће уз помоћ хуманих људи успјети да преброди кризу док поново не стане на своје ноге и не буде у могућности да сам зарађује за живот