Паника на Волстриту, реаговала и Бијела кућа

Свјетске берзе су у великом паду четврти дан узастопно, а у претходних осам дана изгубиле су вриједност од четири трилиона долара. Главне европске берзе почеле су радни дан падом за три одсто, а инвеститори проналазе традиционална уточишта за свој новац у злату, јапанском јену и државним обвезницима.

Нови удар почео је јуче, падом америчких индекса, а слабљење финансијких тржишта потом се пренијело на Азију.

Европски берзански индекс STOKS 500 тренутно је најслабији у посљедњих шест мјесеци.

У току су интензивне трговинске активности, па је 40 одсто дневне трговине која се вреднује њемачким индексом DAKS и европским STOKS 500 обављено већ до 9.45 часова.

Велику распродају акција иницирао је извјештај о најбржем расту зарада у САД од 2009. године, што је појачало бојазан од инфлације и потенцијалног увођења веће каматне стопе одлуком Федералних резерви.

Амерички предсједник Доналд Трамп се бави "основама" дугорочне економије која је и даље "изузетно снажна", саопштила је Бијела кућа након панике која је јуче избила због пада индекса на Вол стриту.

- Предсједник се фокусира на наше дугорочне економске основе које су изузетно снажне, уз јачање економског раста, историјски ниску стопу незапослености и раст зарада америчких радника - рекла је портпаролка Бијеле куће Сара Сандерс.

Асошиејтед прес пише да је пад индекса на Вол стриту почео у петак, а изавали су га инвеститори забринути да би већа инфлација и камате могле успорити економски раст.

Поред Дау Џонса и индекс S&P 500 је забиљежио велики пад од 4,1 одсто.

У Европи су најзначанији индекси такође били у црвеном првог дана радне недјеље.

Док Њемачка чека резултат преговора конзервативаца и социјалдемократа о влади, индекс DAX је изгубио 0,8 одсто вриједности. Француски CAC 40 и британски FTSE 100 су пали за 1,5 одсто.

У Азији је јапански Никеи 225 пао за 2,6 одсто, јужнокорејски Коспи 1,3 одсто а хонгконшки Ханг сенг за 1,1 одсто.

Једини добитак је остварио Шангајски композитни индекс који је порастао за 0,7 одсто.

Пале су и цијене нафте, па референтна америчка нафта WТI кошта 63,6 долара по барелу после појефтињења од 2,8 одсто, док сjеверноморска нафта Брент послије појефтињења од два одсто кошта 67,2 долара по барелу.

Извор: Агенције