Ко ће у ЕУ 2025. године? (ВИДЕО)

Представљајући Стратегију ЕУ за западни Балкан до 2025. године, Могеринијева је истакла да је јединствена оцјена да је западни Балкан географски дио Европе који дијели исту историју и интересе као и земље чланице ЕУ, али, како произилази из Стратегије, и заједничку будућност у оквиру Уније.

"Јасно је потцртан пут земаља Балкана да се придруже ЕУ. Двије од шест земаља - Албанија и Црна Гора апсолутно су усклађене што се тиче спољне политике ЕУ", рекла је Могеринијева.

Према њеним ријечима, народи и политички лидери земаља западног Балкана донијели су избор да своје земље поведу у ЕУ, а Унија ће искористити прилику да каже да је та перспектива врло извјесна.

"Ово није крајњи рок и Стратегија је врло јасна да су то временски рокови за земље које су сада у фази преговора, али зашто да не и за оне који ће касније ући у преговоре", додала је високи представник за заједничку спољну и безбједносну политику.

Према њеним ријечима, ЕУ је Стратегијом отворила пут који ће у наредним мјесецима отворити многе друге активности попут Самита у Софији.

"Постоји шест врло конкретних иницијатива које обухватају владавина права, дигитална агенда, повезивање, добросусједски односи и регионална сарадња и помирење", рекла је Могеринијева.

Она је нагласила да постоји велики интерес ЕУ да са земљама западног Балкана ради и на питањима безбједности и борбе против корупције изражавајући наду да неће доћи до радикализације и заоштравања односа.

"То је сценарио ако не донесемо стабилност у регион. Наравно да има других утицаја - од Русије до неких других, али нема присуства на терену који се може поредити са ангажманом ЕУ у било којој од земаља западног Балкана", рекла је Могеринијева истичући да су врата за чланство отворена.

Комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан сматра да је Стратегија историјска прилика за регион који припада ЕУ и треба и мора да има своју европску перспективу.

"Говорим о европској перспекиви за све земље западног Балкана. То смо поновили више пута, а битно је да се земље међусобно помажу на европском путу", рекао је Хан.

Он је, када је ријеч о датумима, рекао су то индикативни рокови, који су амбициозно постављени али не и немогући.

"То не значи да је позив било коме да одступи од стандарда. Услови се морају испунити - јасна је порука Стратегије. ЕУ неће прихватити нити једну земљу која није ријешила своје проблема. То треба бити мотивација самопроглашеном Косову да проактивно ради на проналажењу рјешења", поручио је Хан.

Он сматра да такав оквир може донијети позитиван притисак на политичаре западног Балкана, јер је велики број грађана региона заговорник приступања ЕУ.

Хан истиче да је ЕУ јасно ставила до знања европску перспективу западног Балкана, јер има избор "да извози стабилност или ће увозити нестабилност".

Комесар за преговоре о проширењу је нагласио да говори о привреди земаља које имају јако пуно потенцијала и да се циљеви могу остварити само уколико постоји конкретна инклузија.

"Подржаћемо партнере кроз израду шест иницијатива преточених у 57 конкретних активности које се требају реализовати до 2025. године", рекао је Хан.

Хан истиче да је ЕУ ударила темеље и очекује да ће бити позитиван импулс који ће донијети оптимизам и интензивирање активности, јер сви морају урадити своје задатке.

"У ЕУ је дошло до замора од проширења и ми својим грађанима морамо објаснити које су користи од тога да звозимо стабилност да не би увозили нестабилност", оцјењује Хан.

Србија је у Стратегији препозната као лидер, због чега ће наставити још брже да спроводи критеријуме и реформе, поручила је премијерка Србије Ана Брнабић и додала да ће регионална сарадња и даље бити приоритет. Након што се о тексту изјасне посланици Европског парламента, Стратегија би у коначном облику требало да буде упућена земљама чланицама на изјашњавање.