Црнадак: Добро је да је владавина закона у првом плану ЕУ Стратегије
Он сматра да је проблем у вези са корупцијом једнако присутан у Федерацији БиХ и у Републици Српској, те да се та појава рефлектује и на економију, инвестиције, одлазак младих људи, осјећај бесперспективности и песимизма, додајући да ЕУ сада очекује конкретне акције.
"Стратегија дефинитивно отклања сваку сумњу да је стратешко опредјељење ЕУ проширење и прикључивање западног Балкана ЕУ. То је потврда Брисела и земаља чланица ЕУ да БиХ и регион дефинитивно припадају тамо, те да је то пут који ћемо наставити и на крају завршити у ЕУ", рекао је Црнадак на конференцији за новинаре у Сарајеву.
Он је истакао да ће мјере и пројекти који су представљени у оквиру Стратегије, посебно шест главних иницијатива, допринијети оснаживању свих учесника процеса на западном Балкану и дефинитивно помоћи да се институције у земљама региона припреме за процес проширења.
"Са оваквим приступом ће се наставити и развој наших спољнотрговинских односа. Око 45 милијарди евра годишња је размјена западног Балкана са ЕУ и то најбоље показује да је пут којим идемо добар", навео је Црнадак истичући да ће спровођење стратегије ЕУ снажно финансијски подржати.
Према његовим ријечима, само у оквиру ове године предвиђена је претприступна помоћ у износу од милијарду евра, која ће у наредне три године постепено да расте.
"Оно што је важно јесте порука из Брисела да нема никаквог ограничења по питању брзине и капацитета европског пута било које од земаља. Ово је добар знак који показује да наставак европског пута зависи искључиво од нас", рекао је Црнадак.
Он је позвао све политичке представнике да се у наредном периоду, посебно у предизборно вријеме, не мијешају послови везани за европски пут са дневном политиком, напомињући да ће Министарство иностраних послова након предаје Упитника Европске комисије да крене у лобирање, како би БиХ што прије добила статус кандидата.
У оквиру тих активности, Црнадак је најавио, у наредних неколико седмица, сусрете са министрима иностраних послова Аустрије, Њемачке, Мађарске и Хрватске.
Министар је нагласио да је Упитник Европске комисије практично завршен и да су многе ствари оптерећивале одговарање на питања у вријеме када је формирано 35 комисија и када су кључна била питања уношења података у софтвер у којем се све радило.
"Не желим да кашњење са Упитником везујем за било којег политичара, странку или ниво власти. Одговорност је на потпуно лошим политичким односима који су владали 2017. године", рекао је Црнадак.
Он је одбацио тврдњу федералних новинара да Република Српска кочи европске процесе, истичући да је опредјељење свих који воде институције Српске да се иде путем европских интеграција, напомињући да у БиХ има разног тактизирања и калкулисања и дневне политике у оквиру тих питања.
"Не мислим да институције које воде Републику Српску раде против, или да не желе Републику Српску и БиХ у Европи", рекао је Црнадак.
На питање да ли је актуелна власт на нивоу БиХ крива за успоравање земље на европском путу с обзиром да је прије 10 године била лидер у региону а сада је на зачељу, Црнадак је навео да је тачно да су данас Србија и Црна Гора водећи у евроинтеграцијама.
"Морам подсјетити да та низбрдица и застој трају до 2014. године. Након избора се процес оживљава и од 2015. године до данас процес је ишао само набоље и тај смо процјеп смањили. Ова власт може бити одговорна само зато што се није боље договарала и што 2017. година није била једнако добра као и 2016, али не може носити терет одговорности као они што су били на власти до 2014", навео је Црнадак.
Говорећи о усвајању закона о спољним пословима, Црнадак је рекао да је Радна група завршила посао и да је тренутно фаза техничког дотјеривања текста овог законског акта, који би у наредних пар дана требало да буде достављен Предсједништву БиХ.
Црнадак није желио да коментарише писмо студената политичких наука истичући да је Министарство иностраних послова БиХ на то питање дало одговор јуче, али је позвао да се настави радити на јачању сарадње министарства са факултима политичких наука у Сарајеву, Бањалуци и Мостару.
Извор: СРНА