Пентагон "обуздава" Русе - Москва неће трку у наоружању
У оквиру специјалног пројекта "Европска иницијатива одвраћања", САД планирају да током наредне финансијске године, која почиње у октобру, пребаце на Стари континент војну технику вриједну најмање 1,3 милијарде долара.
Замјеник директора одјељења Пентагона за буџет Копнених снага Дејвис Велш прецизира да ће ка Европи кренути најмање 40 тенкова "абрамс", чија је вриједност 455 милиона долара.
Ту је и 61 ракета "ПАК-3 МСЕ" у вриједности 260 милиона долара, 66 вишенамјенских оклопних транспортера /230 милиона долара/, 61 борбена машина пјешадије "М2 бредли" /205 милиона долара/ и ракете "химарс" у вриједности од 171 милион долара.
Такође, 250 милиона долара предвиђено је за заштиту "територијалне цјеловитости и суверенитета Украјине", што подразумјева савјетовање, обуку и опремање украјинске војске.
Војни експерти сматрају да ће добар дио тих средстава отићи на обнављање инфраструктуре око граница Русије, каква је била за вријеме Хладног рата, као и на обнављање база, трошкове извиђачких летова и слично.
У прелиминарној верзији "Прегледа нуклеарне политике" Вашингтона, објављеној у јануару, наводи се да је за "обуздавање" Русије планирано да буде искориштена такозвана нуклеарна тријада САД - стратешка авијација, интерконтиненталне балистичке ракете /ИЦБМ/ и атомске подморнице.
Руски аналитичари објашњавају да је потреба за модернизацијом нуклеарне тријаде сазрела одавно. Како кажу, у посљедњих 30 година нуклеарно оружје САД није доживјело никакве промјене, велика количина оружја је застарјела, а многим бојевим главама је прошао рок трајања.
Аналитичар Владимир Васиљев каже да је Русија у посљедњих неколико година уложила много у модернизацију своје нуклеарне тријаде, али да је тешко рећи у којој мјери ће та модернизација бити симетрична америчкој, преноси "Спутник".
Ипак, он вјерује да ће Русија бити у стању да одговори. Стручњаци објашњавају да то оружје нико не намјерава да искористи, већ да је циљ САД да натјерају Русију да уђе у трку у наоружању и не дозволи јој да инвестира у привреду, науку и образовање.
Москва је, међутим, више пута саопштила да неће улазити у ову трку.
Руски предсједник Владимир Путин рекао је да су војни трошкови уравнотежени тако да буде заштићена и безбједност, али и економија земље.
Извор: СРНА