На подручју Бијељине свијетли примјер предузећа која запошљавају РВИ (ВИДЕО)
Душко Бојић у протеклом Отаџбинском рату био је командант батаљона Друге мајевичке бригаде која је дала велики допринос, али и жртве. Прије 18 година основао је фирму која се бави грађевинским радовима и производњом прозора и врата, а данас запошљава 70 радника, од којих су трећина његови бивши саборци.
"Један од мојих моралних приоритета је био да запошљавам што више мојих другова и сабораца из рата тако да окосницу запослених у фирми чини 20 до 30 демобилисани борци. Нисмо правили евиденцију и не знам колико је таквих прошло кроз фирму за свих ових 18 година", истиче Бојић, власник "Призме".
Стабилност фирме много значи радницима, којима се сваке године исплаћује 13. плата, али и јубиларне награде. Запослени истичу да се у овој фирми цијени рад који се, како кажу, адекватно и награди.
Предузеће “Мега дрво” производи масивни намјештај који извози на западноевропско трежиште. Од 300 запослених, трећина су демобилисани борци и РВИ. Међу њима и Маринко Ивковић, 80-одстотни инвалид четврте категорије који ради као референт набавке.
"Није тешко, немам додирних тачака са кретањем. Већину посла обављам телефоном или путем електронских медија", истиче.
Светозар Остојић, директор и власник предузећа “Мега дрво” истиче да су његове бивше ратне колеге јако добри радници, вриједни и одани.
"Још ако је у питању категорија РВИ, на њима се не примијети да су инвалиди јер чак у неким случајевима раде и више него што су њихове могућности", додаје Остојић.
У Борачкој организацији истичу да је највећи проблем са онима који са навршених 65 година више нису на евиденције Бироа за запошљавање, а немају 15 година стажа да би остварили право на пензију.
ЦХ10:Радан Остојић, секретар
У Борачкој организације Бијељине истичу да су надлежнима предложили да се људима који имају нешто радног стажа, а имају 65 година живота, призна стаж по основу учешћа у рату како би намирили потребних 15 година и тако истварили, како кажу, какву такву пензију.
Једно од рјешења је, кажу у Борачкој, и исплата накнаде за вријеме незапослености, чиме би им била омогућена минимална мјесечна примања.