X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Хотел Вавилон
03/03/2018 |  08:45 ⇒ 10:42 | Аутор: РТРС

Ћеранић: Британци опет избијају у први план – зашто они, а не САД?

Како сазнајемо из сарајевске штампе, министар безбједности у Савјету министара БиХ, Драган Мектић, отпутовао је у Лондон на позив британског Министарства унутрашњих послова.
Предраг Ћеранић - Фото: РТРС
Предраг ЋеранићФото: РТРС

Пише: Предраг Ћеранић

Осим са шефовима полицијских структура, Мектић ће се састати и са групом чланова Дома лордова, вјероватно истом која је у режији баронесе Арминке Хелић, главног босанског лобисте у Великој Британији, крајем септембра претходне године боравила у Сарајеву.

Слијед догађаја након посјете британских парламентараца Сарајеву је опшепознат: британски парламент сагледао је неопходност повратка на Балкан, а Влада Велике Британије донијела одлуку о формирању јединице за превентивна дејства, батаљона који би се састојао од 600 припадника елитног одреда САС, војника недавно повучених из Сирије, а који би био у функцији “стабилизације прилика“ на Западном Балкану.

Након скорашње и неуобичајене посјете шефа британске Тајне службе, Алекса Јангера Београду, гдје се насамо састао са предсједником Србије Вучићем, Британци позивом Мектићу поново избијају у први план када је у питању интересовање западних сила за Западни Балкан.

Зашто то раде они, а не Американци? И шта је план?

Вашингтон има велико повјерење у Лондон. Друго, САД брину много важнији проблеми од оних на Балкану. Они су и унутрашње и спољнополитичке природе: монетарни, економски, односи са Русијом и Кином, ту су и Сјеверна Кореја, Иран, Турска, Блиски исток, БРИКС, проблематични су и односи са ЕУ – широка је листа чворова које треба распетљавати. Стога је Лондон у своје име и због свог интереса наступио са МИ6 у Београду.

Тако је дошло до састанка, необичног по формату, након којег је слиједила штура изјава. Посјета јесте неуобичајена, али није изненађујућа.

МИ6 је снажно присутан на Балкану, прије свега у БиХ, Србији, Македонији, Црној Гори, Косову.

Као озбиљна служба, МИ6 у склопу спољнополитичких смјерница добија и оне који се тичу привредних тема. Рецимо, Британија жели експлоатацију злата у Србији и БиХ, као и ријетких минерала. Захваљујући Брегзиту, може аутономно наступати на Балкану, а ако се у неком случају интереси Круне буду “косили“ са америчким, реакција ће изостати због традиционално добрих односа.

Шта је господин Јангер у фасцикли могао донијети као агенду за састанак са Вучићем?

Јангер је допутовао у Београд јер је кључ, златни кључ британског новог империјалног царства у рукама Србије.

Београд рјешава питање Косова, Велике (или мале) Албаније, Македоније, Републике Српске, Војводине, Рашке. Од Вучића се очекује да заборави на Резолуцију УН 1244, у којој се децидно каже да Косово припада Србији. Више се од Србије не инсистира на признању Косова јер је столица у УН де факто признање. Не постоји непризната држава чланица УН.

Из Лондона је стигла сугестија да Загреб, одмах након Вучићеве посјете, од Србије тражи укидање могућности да се у Београду суди хрватским држављанима за ратне злочине. Истовремено, Хрватска је доставила листу од 1550 Срба које терети за ратне злочине почињене у Хрватској. Загреб жели да у спору са Србијом око државне границе арбитрира Брисел, а не да се арбитража рјешава посредством Савјета безбједности УН, гдје су Русија и Кина.

Алекс Јангер и сједиште МИ6

Ствари су јасне, ако спор Србије са Хрватском око државне границе буде рјешавала ЕУ, 140 квадратних километара границе уз Дунав (стратешки важне) доћи ће у посјед Хрватске. Зар нам искуство са ЕУ у погледу арбитраже са Косовом није било довољно?

О чему су разговарали Јангер и Вучић?

О борби против корупције и криминала итд. О британском доприносу стабилизацији прилика на Балкану. Ни ријечи о ратним злочинима почињеним над Србима, о ћелијама Исламске државе на Балкану, тероризму, кршењу Дејтона.

Које питање је Вучић могао поставити Јангеру?

Зашто британска штампа, прије свега листови блиски са МИ6, о Републици Српској и Србији пишу то што пишу? Зашто износе неистине и потрошене стереотипе? Зашто се полиција Српске представља као приватна оружана сила, зашто ти медији тврде да Српска оснива паравојне формације? Да ли се плански ствара атмосфера која би оправдала ангажовање британске јединице за превентивна дејства у Републици Српској?

Неспорно, свака прича о Србима биће “зачињена“ Русима. Не треба никога да изненади ако земље које су сломиле Исламску државу на Блиском истоку, Русија, Иран и Сирија, односно влада Башара ел Асада, буду проглашене терористичким. Јер, терористичке земље су оне које хоће да потисну долар као резервну свјетску валуту.

Познато је како су завршили Садам Хусеин и Гадафи након што су поставили питање продаје нафте у злату, а не у доларима. У том смислу су Русија и Кина превелик залогај, јер је скоро непримјетно прошла иницијатива Кине и Русије да се у међународним трансакцијама са долара пређе на јуан и рубљу.

Зато је рат против Ирана у припреми, као и интезиван рад на производњи конфликата на Балкану и Африци. Нови ратови би могли одвратити пажњу од долара.

Након Београда, Алекс Јангер иде даље, ка азијско-пацифичкој регији. Обнова империјалног сјаја подразумијева, према идеји Бориса Џонсона, показивање британског носача авиона “Краљица Елизабета“ (са палубом дугом 280 метара) у Јужном кинеском мору, у близини кинеских вјештачких острва.

Биће интересантно посматрати однос Кине према британском присуству у њеним водама.

Лондон, иначе, по узору на САД, интензивира активности у пацифичкој регији размјеном повјерљивих информација и кроз војну сарадњу са Аустралијом.

На Балкану прилике нису нимало сјајне. ЕУ не влада ситуацијом, показала је своју рањивост и нефункционалност.

Неорганизованост ЕУ види се и на примјеру Косова. Годинама је Брисел толерисао опструкције Приштине, након пет година преговора Србија је испунила све што се од ње очекивало, а када је Приштина у питању, ствари су на почетку. И даље се избјегава реализација Заједнице српских општина.

Предсједник Србије Вучић је под енормним притиском. Бескрајне игре око Дејтона, паравојски, сјевера Косова, испразна прича о корупцији, антируска хистерија, медијски напади – постали су свакодневница.

Вучић је приликом посјете Лаврова Београду изјавио да је писмом позвао руског предсједника Путина да посјети Србију како би разговарали о стратешкој сарадњи. Не треба звати Путина. Треба ријешити статус Српско-руског хуманитарног центра у Нишу и позвати Русе да се укључе у преговоре о Косову на основу Резолуције УН 1244.

Што се тиче пута у ЕУ, шта рећи? Србији је постављено толико понижавајућих услова као ни пред једног кандидата до сада.

Извор: sveosrpskoj.com