Уочи сутрашњег трилатералног састанка: Хоће ли бити договора о територијалном разграничењу? (ВИДЕО)
Политички аналитичари нису оптимисти да би Александар Вучић, Колинда Грабар Китаровић и чланови Предсједништва БиХ могли постићи коначан договор о територијалном разграничењу, што је био један од кључних захтјева, који су током недавне посјете Западном Балкану, испоставиле европске дипломате.
Предсједавајући Предсједништва Драган Човић изјавио је да би било добро ако би сутра у Мостару Бакир Изетбеговић направио искорак према Србији.
Формат трилатералних састанака учестао је међу лидерима Западног Балкана. „Вјетар у леђа“ међусобним разговорима је недавна посјета предсједника Европске комисије, Жана Клода Јункера, који је недвосмислено поручио земљама региона да ЕУ приликом проширења не жели да увози билатералне спорове.
"Треба, такође, окончати и закључити све територијалне сукобе прије приступања ЕУ, требамо да извеземо стабилност, а не можемо да увеземо нестабилност у ЕУ", рекао је Јункер.
Скоро три деценије од распада заједничке државе није утврђена граница између БиХ и Хрватске на ријеци Уни код Костајнице, те излаз на отворено море код Неума. Енклава Међурјечје, дио општине Рудо окружен Србијом, те захтјев Београда за проширење територије код хидроелектрана на Дрини и дијелу пруге Београд-Бар годинама компликују комшијске односе. Истовремено, Србија и Хрватска никако да се договоре о граници на Дунаву.
Политички аналитичар из Београда Цвијетин Милојевић сматра да је Хрватска у рјешавању граничних спорова у предности у односу на комшије.
"Хрватска наступа као земља чланица ЕУ по принципу узми или остави. Ти нећеш да ријешиш питање границе ОК, ја могу и има начина да те стопирам на путу ка ЕУ, као што то Грчка ради Македонији", истиче Милојевић.
Измјене Изборног закона су унутрашње политичко питање које хрватски политичари из БиХ мјесецима покушавају да интернационализују. Стога не би било изненађење да се управо због утицаја Хрватске сутра у Мостару поведе расправа о легитимном представљању народа.
"Поједине теме биће на столу као што је за Хрвате најважније питање, а рекао бих и за БиХ, измјене Изборног закона БиХ. Али због става бошњачке политике да намјерава поново да бира члана Предсједништва хрватског и покојег хрватског делегата, та расправа неће отићи даље од хрватских захтјева за измјенама", истиче Зоран Крешић, новинар Вечерњег листа из Мостара.
Цвијетин Милојевић истиче да у овој ситуацији, која се тиче Изборног закона, хтјели или не хтјели, представници Републике Српске конкретно - српски члан Предсједништва Младен Иванић -као што је чинио предсједник Српске, мораће стати на страну правде, односно у овом случају, на страну хрватског народа.
Предсједници Србије и Хрватске те бх тројац сутра ће показати јесу ли спремни да регион поведу ка ЕУ или ће код појединаца преовладати балкански менталитет.
Како то изгледа, видјели смо у децембру прошле године када је Бакир Изетбеговић у Београду непримјерено и недипломатски усред прес-конференције одустао од претходно усаглашеног става Предсједништва БиХ о Космету.