X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Сергеј Лавров у Бањалуци
06/03/2018 |  08:59 | Аутор: РТРС

Српска православна црква мијења свој устав

Званичан назив Српске цркве убудуће ће бити "Српска православна црква - Пећка патријаршија", а процедура избора патријарха биће поједностављена и он ће се бирати тајним гласањем, уз обавезну двотрећинску већину владика - наводи се у приједлогу новог устава СПЦ, пишу београдске "Новости".
Саборна архијерејска Литургија у Пећкој Патријаршији (фото: www.spc.rs) - Фото: РТРС
Саборна архијерејска Литургија у Пећкој Патријаршији (фото: www.spc.rs)Фото: РТРС

Важна новина је и то да ће се изабрани кандидат за црквеног поглавара звати архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српских и поморских земаља, наводи београдски лист, који је имао увид у уставни текст.

Према приједлогу новог устава СПЦ, постојећих 13 епархија постаће митрополије, а нови устав највероватније ће бити усвојен на засиједању највишег црквеног тијела - Светог архијерејског сабора, средином маја. Рад на предлогу почео је још 2012. године, формирањем комисије за ревизију постојећег устава, на чијем је челу био митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Овако уобличен текст постаће први цјеловити Устав Срспке цркве још од 1931. године.

Промјене у званичном називу Српске цркве објашњавају се жељом да се ојача веза са њеним историјским средиштем у Пећкој патријаршији, али и с Косовом и Метохијом као најважнијом дијелом њене јурисдикције.

Најважније промјене у уставном тексту тиче се процедуре избора поглавара, при чему се напушта досадашња пракса "апостолског жријеба" - насумичног избора једне од три коверте са именима кандидата. Нацрт новог устава сугерише да се нови поглавар бира у Пећкој патријаршији, а као могућости предвиђена су црквена сједишта у Београду, или у Сремским Карловцима.

Нови устав СПЦ, према његовој радној верзји, спроводи у дјело и стару идеју подјеле Архиепископије београдско-карловачке, па ће у престоници тако бити основане двије нове епархије: Вождовачко-винчанска, са сједиштем на Вождовцу, и Земунско-новобеоградска, чији ће владика сједети на Новом Београду.