X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Хотел Вавилон
07/03/2018 |  10:28 ⇒ 10:28 | Аутор: РТРС

Хармонизовати лингвистичке и политичке ставове

Професор Филолошког факултета у Београду Милош Ковачевић рекао је да политика не смије неодговорно да се односи према идентитетским националним питањима као што су статус, очување и његовање српског језика, те поручио да су без хармонизације лингвистичких и политичких ставова - све декларације о опстанку српског народа "мртво слово на папиру".
Милош Ковачевић - Фото: РТРС
Милош КовачевићФото: РТРС

- Никоме не може бити јасно како то да Србија признаје назив "босански", а не "бошњачки" за језик Бошњака, а тај назив је омча око врата опстанку и Срба и Републике Српске у БиХ - наглашава Ковачевић за лист Политика.

Он указује да је то само један примјер како српска политика игнорише став српске филологије.

- Јер, зар може постојати народ који сам игнорише своје најбитније националне идентитетске критеријуме и ставове своје националне филологије? - упитао је Ковачевић.

Каже да, без обзира на то што су медији објавили да је дат пристанак за отварање лектората "хрватског језика" у Србији /Војводини/, у ту вијест не може да повјерује јер би реализација такве идеје била не само против научне, него и здраворазумске логике.

- А да се и не говори колико је она у корист српске штете - наглашава Ковачевић.

Према његовим ријечима, није чудно што су Хрвати тражили отварање лектората "хрватског језика" у Србији, али се треба чудити што озбиљни политичари у питањима која се тичу српских националних идентитетских критеријума нису осјетили никакву потребу да се консултују са било којом филолошком институцијом Србије, и то још у вријеме доношење декларације о опстанку српског народа чији би суштински дио требало да представља заштиту српског језика и писма.

- Готово је невејроватно да је тако нешто некоме уопште могло да падне на памет, а посебно је невјероватно да је онај коме је то предложено тај приједлог уопште могао схватити озбиљно, а камоли му удовољити - каже Ковачевић.

Он наглашава да се језици који се политичком вољом осамостаљених република бивше СФРЈ данас зову "хрватски", "босански" и "црногорски" ни по једном научном критеријуму не могу сматрати посебним језицима различитим од српског.

- Нема данас ниједног озбиљног лингвисте, чак ни међу Хрватима, Бошњацима и Црногорцима који сматрају да није ријеч о истом језику. Сви су они само варијанте Вуков/ск/ог српског књижевног језика - рекао је Ковачевић.

Он је истакао да се чак и у познатој, у основи антисрпској декларацији о заједничком језику јавности представљеној у Сарајеву 30. марта прошле године, а коју је потписало на хиљаде хрватских, црногорских, бошњачких, па и српских интелектуалаца, каже да се у БиХ, Црној Гори, Хрватској и Србији употребљава заједнички језик и да коришћење четири назива за стандардне варијанте - босански, црногорски, хрватски и српски - не значи да су то и четири различита језика.

- Па како је онда унутар једног истог језика на катедри на којој се изучава тај језик могуће отворити лекторат - тог као матерњег језика?" - пита Ковачевић.

Извор: СРНА