latinica  ћирилица
19/03/2018 |  13:20 ⇒ 16:54 | Аутор: СРНА

Током 2017. у здравство уложено више од 68 милиона марака

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Драган Богданић истиче у интервјуу Срни да је у здравствени сектор уложено укупно 68.435.276 КМ.
Драган Богданић - Фото: СРНА
Драган БогданићФото: СРНА

Ријеч је о прошлој години, а Богданић прецизира да се око 53 милиона КМ односи на реализацију пројекта реконструкције и опремања Универзитетског клиничког центра /УКЦ/ Републике Српске.

У оквиру овог пројекта завршена је етажа у коју је пресељена прва клиника са локације у граду - Клиника за плућне болести, а завршена је реконструкција још двије етаже Централног медицинског блока.

Богданић наглашава да се ове године очекује потпуни завршетак реконструкције Централног медицинског блока, чиме ће ова здравствена установа добити 41.000 метара квадратних реконструисаних и опремљених просторија које задовољавају стандарде савременог болничког комплекса.

Након изградње сјеверног крила УКЦ-а, које ће се простирати на 12.600 метара квадратних, у потпуно новом објекту биће смјештене модерне операционионе сале, централна јединица за стерилизацију, центар за ургентну медицину и патологија.

Изградњом овог објекта биће створени услови да се хируршке клинике, које већ дуго раде у веома тешким условима у граду, преселе на заједничку локацију на Паприковцу.

Пројекат реконструкције и опремања Централног медицинског блока и изградње сјеверног крила УКЦ-а, вриједног укупно око 84.000.000 евра без ПДВ-а, финансира Влада Републике Српске кроз кредит Европске инвестиционе банке, а извођач радова је компанија "Вамед".

"Улагањем у највећу и најзначајнију јавноздравствену установу, грађани Републике Српске добијају савремену здравствену институцију која ће им обезбиједити најмодерније услове за дијагностику и лијечење", поручује Богданић.

Он напомиње да је крајем прошле године започет пројекат изградње болнице у Источном Сарајеву у вриједности од 55 милиона КМ.

"Прије неколико дана смо пустили у рад поликлинички дио овог пројекта који би требао бити завршен ове године", наводи Богданић.

Нови објекат имаће површину већу од 10.000 метара квадратних, са 210 болесничких кревета, а располагаће свим медицинским специјалистичким службама које ће добити савремену опрему потребну за дијагностику и лијечење пацијената.

Планирано је да нова болница дугорочно опслужује око 120.000 становника Сарајевско-романијске регије Републике Српске, дјелимично подрињске и херцеговачке регије и сарајевског кантона Федерације БиХ.

Богданић очекује да ће на јесен бити започет пројекат изградње болнице у Добоју, односно да ће до средине априла бити расписан међународни тендер, а на љето потписан уговор са изабраним извођачем радова.

Према његовим ријечима, прошле године је настављено и са пројектом реконструкције и изградње амбуланти породичне медицине, кроз који је уложено око 3,5 милиона КМ.

Пројекат "Јачање здравственог сектора" финансира се из кредитних средстава Развојне банке Савјета Европе и контрибуција буџетских и општинских средстава, а ријеч је о десетогодишњем пројекту кроз који је у примарну здравствену заштиту до сада уложено око 47 милиона КМ.

Ресорно министарство очекује да ће се реализацијом капиталних улагања повећати доступност здравствене заштите, смањити број пацијената лијечених у иностранству и повећати ефикасност здравственог система уз унапређење квалитета рада.

Богданић наводи да су Влада Српске и Министарство, упркос изазовној финансијској ситуацији, уложили значајна средства за унапређење здравствене заштите за становништво, те навео да је изграђено или реконструисано и опремљено више од 300 амбуланти породичне медицине у оквиру 120 објеката домова здравља широм Српске.

У секундарној здравственој заштити изграђене су болнице у Бијељини и Невесињу.

"У протеклих десет година Влада Републике Српске је кроз капиталне инвестиције уложила више 600 милиона КМ у здравствени систем, а те инвестиције подразумијевају и набавку медицинске опреме", каже Богданић.

Он је истакао за Срну да Министарство, у сарадњи са руководствима здравствених установа, прати потребе за медицинском опремом и у складу са њиховим потребама за дијагностиком и лијечењем улаже у опремање здравствених установа примарног, секундарног и терцијарног нивоа.