Брнабић: Србија неће прихватити албанску државу на својој територији
Брнабићева је истакла да се сукоб српског и албанског народа не може ријешити тако што ће једној страни бити пружена подршка за сваки захтјев, колико год он био неразуман, а од друге стране очекивати да погне главу и пристане на свако наметнуто рјешење.
"Тако нешто", према ријечима Брнабић, "не би прихватио ниједан зрео народ, поготово не српски који је у прошлости скупо плаћао за своју слободу и право на одлучивање".
Премијерка је оцијенила да је пројекат који себе назива "Републиком Косово" био и јесте осуђен на неуспејх.
"Будући да је садашње стање неодрживо, неопходно је трагати за неким новим, можда и савим уникатним решењима како би се у овом дијелу Европе успоставила трајна стабилност и мир", истакла је Брнабићева.
Подсетила да је одлука парламента у Приштини којом је проглашена сецесија дијела Србије донијета без референдума којим би били консултовани грађани Србије, или макар становници покрајине Косово и Метохија.
"Сецесија је извршена противно вољи српског народа, директно кршећи Устав Србије и противно правно-обавезујућох резолуцији 1244 УН о Косову и Метохији", указала је Брнабић.
Навела је да је то учињено у вријеме мира, када је Србија била афирмисани и угледни члан међународне заједнице, чланица УН и Савјета Европе и у претприступним разговорима са ЕУ. Указала је и да самопроглашено Косово није члан Савјета Европе, УН, или било које друге значајније међународне организације, као и да три четвртине човјечанства живи у државама које нису признале независност Косова.
Говорећи о броју расељених Срба, истакла је да је у Приштини некада живјело више од 50.000 Срба, а да је данас дом свега 37 лица српске националности.
"Српска гробља се руше, имовина узурпира, а моји сународници су свакодневно изложени разним видовима етнички мотивисаног насиља. Србима, дакле, свакако није боље након унилатералне сецесије", истакла је она.
Наводећи да су Албанци били уверавани да ће Косово ако се осамостали просперирати, Брнабић је навела да се сада, 10 година послије проглашења незвисности, види да су њихова очекивања изневјерена.
Упитала је, има ли човјечанство право да затвара очи пред чињеницом да је протекла деценија била деценија охрабрења за сепаратистичке покрете широм свијета.