Код Радовића и мрави шарају јаја!
Тако је и са шарањем јаја у мравињаку. У Берковићима, код Чајнича, упознајемо и остале обичаје у петорочланој породици Јанка Радовића.
Домишљатост предака у чајничком крају и у 21. вијеку подједнако је занимљива. Јанко је о шарању јаја у мравињаку научио од оца Илије. Пошто је Васкрс покретан празник, од сунчаних дана зависи и колико ће мрави бити вриједни у шарању. Савјетује се да јаја треба оставити десетак сати на мравињаку и никако их не затрпавати.
Јанко описује да мрави "шетају" по јајима, успут испуштајући по њима своју киселину, а ако је сунчан дан јајету се врати бијела боја, с тим да у порама остаје шара као да је јаје офарбано.
Све што је учио као дјечак, сада примјењује са супругом Љиљаном, сином Димитријем и кћеркама Маријом и Николином. Усавршио је и нимало лаку процјену које јаје може на мегдан.
Каже да је најтврђе оно које испушта "најситнији" звук.
Уз чуваркућу и све шаренило васкршњих веселица, пригодну трпезу и поздрав "Христос Васкрсе" уз који се сви радују, Јанкови Радовићи и овај празник овјеравају љубаљу и слогом и иницијалима на печатима да се зна да традицију има ко чувати.