Узгој и продаја цвијећа - спој љубави и посла породице Гаврановић

Иако посла има много, кажу, уз довољну посвећеност све се стиже. Што је најбитније – сав труд на крају се исплати.

Цвијеће захтијева пуну пажње током читаве године, а посебно у априлу, прича Милена Гаврановић. Са мужем Зораном, у овај посао ушла је прије двије деценије. Почели су од малог пластеника, величине неколико квадрата. Данас на 400 квадратних метара узгајају више десетина врста цвијећа, али и поврћа. Тврде – од овог посла може сасвим пристојно да се живи.

- Може да се живи, није то неко претјерано богатство, али су потребна и велика улагања и труд и рад - прича Милена.

У послу повремено учествује и њихово двоје дјеце, која због обавеза тренутно живе у Новом Саду. Међутим, уз добру организацију, и без њихове помоћи - све се стиже, истичу Зоран и Милена.

- Углавном ја радим теже физичке послови, од припреме земљишта, до контроле објеката, да ли треба најлоне замијенити или не треба. Водим рачуна о набавци репроматеријала, од чаша, саксија, земље - каже Зоран.

Откупа цвијећа на велико готово да нема, па већину произведеног Гаврановићи продају на кућном прагу, или некој од околних пијаца. Најбоља реклама су, кажу, задовољни купци.

- Од како смо се вратили из Аустралије овдје стално долазимо код њих. Јако добро цвијеће имају, нама се свиђа, јако су добри, вриједни су, поштени људи, и ја код таквих људи волим да дођем да купим - напомиње Љубица Миловановић, купац.

Све произведено углавном се прода, па се труд на крају исплати. Милена и Зоран кажу да је њихова највећа снага сложна породица што је и гарант за сваки успјех.