У Дервенти обиљежено 26 година од страдања српских цивила у Чардаку

1992. године припадници Хрватске војске, потпомогнути домаћим хрватско- муслиманским снагама, убили су 37 мјештана Чардака, а 40 одвели у логоре.

Тијела њих 19 пронађена су у масовној гробници.

На мјесту гдје су пронађене кости убијених Срба породице и пријатељи сваке године се окупе и присјете њиховог страдања.

Свијећу за погинуле запали и Загорка Кузмановић. Супруг и она били су заробљени, па присјећање на те дане отвара нове ране.

- Веома ми је тешко на овај дан. Све ме враћа уназад, било је страшно, језиво, неописиво, прича Загорка.

Породице и удружења не одустају од правде за своје погинуле. Дјелимично су задовољни појединим пресудама за злочине над цивилима, међу којима је и пресуда од 14 година робије злогласној Азри Башић.

Посао, кажу, није завршен јер правди нису приведени крвници који су убили цијеле породице.

- Породица Лазаревић,- отац, мајка и син. Кућа закључана и више ватра не гори. Породица Живковић- отац, мајка и син и породица Зорић муж и жена...Значи читаве породице су побијене. Они нису били у рату, били су код своје куће, потресно прича Драго Кнежевић, предјседник Удружења логораша Дервенте.

-Цивилне власти тадашње Дервенте и кризни штаб којим је руководио Винко Бегић су препустили управљање града ХОС-у, паравојној формацији, и за то се мора одговарати. Јер то препуштање ХОС-у је довело до страдања људи, цивила, чак и хрватско-муслиманске националности, наводи Славиша Ђураш, син погинулог Благоја.

Ратне ране Дервента је одавно залијечила и убрзано кренула ка опоравку и развоју. Успомену на најмилијије, који су пострадали, не дају забораву.

- Заборавити се не смије. Ту је негдје поента. Не смије се заборавити да се не би понављало, наглашава Милорад Симић, начелник општине Дервента.

На мјесту гдје је била масовна гробница убијених Срба уздиже се спомен -комплекс .

Ту су бројне делегације, у спомен на њих, положиле вијенце и цвијеће.