Представници СНВ-а и антифашистичких удружења одали почаст жртвама

Са скупа је поручено да не желе присуствовати сутрашњој државној комеморацији у Јасеновцу, јер се у Хрватској ревитализују и умањују усташки злочини, као и да треба учинити све да се овакви злочини не понове.

Предсједник СНВ-а Милорад Пуповац поручио је да усташком поздраву "За дом спремни!" нигдје у Хрватској не би смјело бити мјеста.

"Жао ми је што нисмо овдје са представницима државног врха, али нисмо успјели наћи начин како да макнемо плочу са натписом `За дом спремни!` која је само 15 километара од Јасеновца. Никакво оправдање и изговор за тај поздрав не би требало да важи", рекао је Пуповац.

Он каже да никакав изговор не би требало да важи ни за оне који тај усташки поздрав "можда из незнања" узвикују на стадионима и за оне који то раде намјерно желећи да га обнове.

За Пуповца посебно је спорна одлука хрватског Савјета за суочавање са прошлошћу да се "на мала врата" може користити усташки поздрав.

Предсједник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Фрањо Хабулин рекао је да су чињенице о злочину у Јасеновцу добро познате, као и да су јасна сјећања преживјелих.

"Злочине нису чинили Хрвати већ су их чинили хрватски изроди - усташе. Наша је дужност понављати да је фашизам био највеће зло у људској историји. Борба се наставља", поручио је Хабулин.

Потпредсједник Хрватског сабора Фурио Радин није дошао у Јасеновац, али је поручио да је у мислима са окупљеним грађанима, преносе хрватски медији.

"Желим вјеровати да ће сваки симбол злочиначког усташког режима заувијек нестати из Хрватске", наводи се у поруци коју је упутио Радин.

Комеморацији је присуствовала и делегација опозиционог СДП-а на челу са Давором Бернардићем.

Преживјели логораши поручују да их страшно љуте подјеле у друштву, јер жртвама треба дати заједничку почаст.

Представници српских, јеврејских и антифашистичких организација трећу годину заредом не учествују у званичној државној комеморацији, која је најављена за сутра.

Координација јеврејских општина посебну комеморацију већ је одржала прошле седмице, а предсједни Хрватске Колинда Грабар Китаровић почаст жртвама одала је јуче.

Разлог одвојеним комеморацијама је величање усташтва у Хрватској кроз разне начине, посебно коришћењем усташког поздрава "За дом спремни", иако је његова употреба забрањена Уставом.

Јасеновац је од августа 1941. до 22. априла 1945. године био логор смрти, најгори и најзлогласнији од 50 логора и сабирних центара које је организовала НДХ, у којима су убијани мушкарци, жене и дјеца због своје вјерске, националне или идеолошке припадности.

На основу првих ексхумација које је урадила државна комисија Федеративне Народне Републике Југославије, а које је потврдио центар "Симон Визентал", закључено је да је у јасеновачким логорима нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.

Међутим, у меморијалном комплексу Јасеновац, који данас припада Хрватској, као жртве су наведени само они који су идентификовани, односно 83.145 убијених.

Међу страдалима, за 1.337 дана постојања логора Јасеновац, било је више од 20.000 дјеце.

Комеморација се одржава у знак сјећања на 22. април 1945. године када је посљедња група логораша, њих 600, покушала пробој из логора.

Већина је била покошена митраљеском ватром стражара усташа, а пробој из логора преживјело је 90 логораша.

Дан раније, 21. априла, преко Саве је из логора одведено више од 700 жена које су побијене. Бројно стање заробљених мушкараца у Јасеновцу те ноћи је било 1.073, од којих су само 54 успјела побјећи на слободу.