Породица Богуновић- Од избјеглица до најбољег београдског газдинства

Недалеко од писта војног аеродрома Батајница смјештена је фарма породице Богуновић на којој се налази око 1.500 оваца и јагањаца расе "ил де франс", двадесетак коза, пастирски пас пулин и један магарац за кога су највише заинтересована дјеца која наврате на ово имање. Међутим, трновит је био пут ове породице од избјегличке колоне 1995. године, када су оставили све у Бенковцу, до власништва најбољег пољопривредног газдинства у Батајници.

- Тешко је било, мучили смо се много, сјекли смо и превозили дрва, радили на грађевини. Ја сам погађао грађевинске послове од темеља до крова и радио са својом дјецом, покојним оцем и женом - прича Никола Богуновић.

Далибор Богуновић каже да су у Србију дошли на војном камиону, са 50 марака у џепу.

- Највећа заслуга за ово што сада имамо припада мом оцу. Да он није био вриједан, не бих ни ја данас био вриједан. Он нас је тјерао да радимо и устајемо. Ја сам ишао и у школу и радио на грађевини и сјекао дрва. Сада читам неке коментаре о томе шта људи пишу о избјеглицама. Некима који су са собом понијели милионе је лако, али ми смо дошли готово без ичег - прича Далибор.

Зато Богуновиће данас чуди то што не могу наћи радну снагу за добро плаћен посао на свом имању, јер животиње свакодневно траже пажњу, квалитетну исхрану и његу. Поклањали су и јагањце под условом да их људи узгајају, али једва да је било заинтересованих.

- Никада у животу нико није дошао код мене да пита да ради. Кажу како дјеца немају шта да једу. Кажем им да имају. Имам 20 коза, а бацам млијеко сваки дан. Нека дођу, помузу козе и носе млијеко, нећу им ништа наплатити. Понављају како немају шта да једу, а неће нико да ради - каже Далибор.

Богуновићи истичу да сви који желе да се баве сточарством могу лијепо да живе, јер су велики пољопривредни подстицаји и повољни кредити у Србији. Њихова фарма, која је најбоља у Београду, доказ је да се рад и истрајност увијек исплати.