Одређени лијекови повећавају ризик од деменције
Милион и по до два милиона Енглеза ће посегнути за антихолинергијским агенсом због депресије, Паркинсонове болести или проблема са бешиком.
Ријеч је о лијековима који блокирају ацетилколин, супстанцу којом нервне ћелије шаљу сигнале другим нервима и мишићима.
У истраживању је учестовало 40.770 пацијената старости између 65 и 99 година којима је дијагностификована деменција између априла 2006 године и јула 2015. а њихови резултати поређени су са 293.933 људи који не пате од деменције.
Истраживачи са Универзитета у Источној Англији установили су да су особе које су пиле антихолинергике дуже од годину дана у оквиру терапије код депресије, Паркинсонове болести или уринарне инконтиненције, биле изложене 30 одсто већем ризику од деменције.
Експерти, међутим, упозоравају да пацијенти не би требало да престану са узимањем тих лијекова на своју руку, јер позитивна дејства могу да превладају над ризицима.
Резулати студије су такође показали да ризик не постоји код других антихолинергијских лијекова који се користе за лијечење других стања као што су грозница, стомачни грчеви или мучнина током путовања.
"Ранија истраживања су показала да антихолинергици повећавају ризик од деменције, али до сада нису били 'раздвојени' по класама. Пацијенти којима је недавно била постављена дијагноза деменције имали су значајно већу изложеност овим лијековима," рекао је аутор студије Џорџ Сава.
Он је додао да је ријеч о лијековима амитриптилин против депресије, оксибутинин против инконтиненције и проциклидин који се користи код пацијената са Паркинсоном.
Ово је највећа до сада спроведена студија ове врсте. Ипак, истиче се да је ризик од 30 одсто мањи него ризик који носе пушење, недостатак физичке активности и друштвена изолација.