Од почетка примјене адаптираног ССП пољопривреда Српске на губитку
Бесцарински увоз нанио је штету пољопривредним произвођачима у Српској. У прошлој години, од када се примјењује адаптирани ССП, увезено је 183 милиона више прехрамбених производа него у 2016. Пројекција ресорног министарства је да ће у овој години увоз бити увећан за 216 а у идућој за 220 милиона. Растао је и извоз, али недовољно да анулира негативне ефекте примјене Споразума.
"Колико су наше прогнозе биле тачне говори податак да је у 2016. години било увезено 2,9 милијарди по тарифним главама од 1 до 24 које обухватају пољопривреду, а у 2017. на 3,11 милијарди односно за 187 милиона више. Наше прогнозе су биле 183 милиона марака, што значи да смо били прецизни када се ради о губицима за наше пољопривреднике“, рекао је Александар Мацановић, портпарол министарства пољопривреде,водопривреде и шумарства Републике Српске.
о
Пољопривредни произвођачи из Српске и Федерације одавно указају на погубне ефекте адаптираног ССП јер домаћа производња није заштићена. Прекомјеран увоз свињског и говеђег меса пријети да потпуно уништи сточарство и прераду меса.
"Уназад годину дана како је потписан адаптирани Споразум, аграрни сектор у погледу производње меса је упорно сатиран и коначно смо пали на најниже гране када је у питању обим производње", истиче Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољоприврених произвођача Републике Српске.
Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника ФБиХ, сматра да ће пољопривреда тотално бити уништена ако наставе овим темпом.
"У проблему су сточари због извоза меса, а што се тиче увоза, ми увозимо буквално све. Када кажем да смо дошли на ниво да увозимо кифле, све вам је јасно", истиче Бићо.
Заједнички апели пољопривредника из Српске и Федерације да се заштити домаћа производња увођењем сезонских ограничења увоза, додатних прегледа као и повећењем трошкова прегледа роба, што раде неке земље, без одјека су у Министарству спољне трговине и економских односа БиХ које тек ради Информацију о ефектима примјене Споразума.
"Ми као сељаци нисмо ни дужни да знамо које су тачно мјере, имају људи који за то примају плате и уведу то у законске оквире тако да не изазовемо трговински рат са ЕУ и заштитимо домаће произвођаче", додао је Стојан Маринковић.
Мљекари из Српске најбоље су се снашли у примјени адаптираног ССП-а јер су успјели да повећају извоз, док је у Федерацији, поред мљекарства, рентабилно и перадарство.