Данас 1. мај, Међународни празник рада
Током година, 1. маја су се организовали различити догађаји и прославе широм свијета, најчешће да би се нагласила сврха дочека промјене годишњег доба.
У 19. вијеку, 1. мај је добио сасвим ново значење као Међународни празник рада, који је произишао из покрета у САД за права радника и одређивања радног времена од осам часова.
Више од 300.000 радника, од којих је само у Чикагу било 40.000, 1. маја 1886. године изашло је са радних мјеста широм САД.
Организатори протеста претходно су упутили захтјеве послодавцима и властима, тражећи да их испуне до тог датума.
Радници су захтјеве изразили у пароли "три осмице" - по осам часова рада, одмора и културног уздизања.
Као одговор, услиједила је репресија, а у сукобима са полицијом било је жртава и рањених на обје стране. Седморица синдикалних активиста осуђено је на смрт.
Други конгрес Радничке интернационале одлучио је да од 1890. године широм свијета Првог маја буду организоване масовне манифестације, демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. и почетком 20. вијека добило масовне размјере.
Келти на територији Велике Британије сматрали су 1. мај најважнијим даном у години. Тада су организовали фестивал "Белтејн", којим се раздваја година на свјетлост и таму, а симболична ватра је била дио једног од главних ритуала на фестивалу, којим се прослављао повратак живота и плодности свијета.
Када су Римљани заузели Британију, са собом су донијели сличан обичај прослављања 1. маја, који се празновао у оквиру петодневног славља посвећеног богињи Флоралији од 20. априла до 2. маја, пише "Хистори".
Временом су се келтски и римски начин прославе сјединили, те је фестивал имао и елементе "Белтејна" и прославе посвећене богињи Флоралији.