Код Скадра пунктови за пребацивање миграната у Црну Гору и према БиХ
Албански портали наводе да је током посљедњих мјесеци све више миграната који са територије те државе прелазе у Црну Гору, да Тирана одбија да врати дио миграната који пређу њену територију, те да се пребацивање организује са локалним криминалцима.
Из црногорске Владе недавно је најављено да би Црна Гора на граници са Албанијом могла да постави бодљикаву жицу у случају већег прилива миграната.
Начелник Одсјека за надзор границе Војислав Драговић раније је изјавио да постоји могућност постављања жичаних ограда у случају "одређеног повећања броја миграната, мимо редовних граница".
"Имамо неразумијевање у погледу враћања тих лица. Они /Албанија/ се правдају често да у погледу документације за та лица, када их ми нађемо, не постоје докази да су била на територији Албаније", рекао је тада Драговић.
Мађарска Влада је раније најавила да ће за случај мигрантске кризе донирати Црној Гори спиралну бодљикаву жицу за покривање 25 километара границе.
Бјежећи пред ратовима и сиромаштвом на Блиском истоку, у Азији и Африци, стотине хиљада људи кренуло је 2015. и 2016. године у Европу такозваном балканском рутом, сјеверозападно од Грчке.
Рута је затворена у марту 2016. године, а донедавно ријетки мигранти су избјегавали путовање преко планина БиХ.
Према писању западних медија, сада је отворена алтернативна рута из Грчке преко Албаније, Црне Горе и БиХ.