latinica  ћирилица
23/05/2018 |  13:38 ⇒ 16:31 | Аутор: СРНА

Галијашевић: Бошњаци између Трампа и Ердогана

Стручњак за безбједност Џевад Галијашевић сматра да је БиХ још нестабилна, конфликтима бременита друштвена и политичка заједница, средина у којој народи или грађани, по мишљењу странаца, нису досегли довољну зрелост да би могли самостално рјешавати своје кључне проблеме.
Џевад Галијашевић (фото:insajder.ba) -
Џевад Галијашевић (фото:insajder.ba)

У ауторском тексту, објављеном на порталу "Аналитичког форума", Галијашевић наводи да је јасно да бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић не представља БиХ, да ова земља није његова својина, те да о томе отворено говоре и Бошњаци.

Он је додао да је, према поузданим изворима, Тужилаштво БиХ примило обиман материјал против Изетбеговића за "вишемилионску и вишегодишњу пљачку новца".

Галијашевић у тексту наводи да је највећа корупција икада направљена и организована у БиХ у ратном и поратном времену крађа хуманитарне помоћи у вриједности вишој од пет милиона долара и војничких плата такозване Армије БиХ у висини вишој од 20 милиона марака, која је организовано откупљена за два одсто номиналне вриједности од војника да би са тим огромним новцем била присвојена сва имовина у државном власништву.

"Политичко насљеђе Алије Изетбеговића наставило је да живи кроз његову странку и `принца исламизма` сина Бакира. Одрећи се Алије, свога оца, Бакир није ни могао, ни хтио, јер и странку и национално лидерство добио је на том насљеђу, а не на својој способности. Није се одрекао ни оне Босне која представља аманет његовог оца, кога често истиче кућни пријатељ династије Изетбеговић, предсједник Турске /Реџеп Тајип/ Ердоган. Захваљујући том политичком тестаменту, сарадња милитантног исламистичког фактора у региону Балкана је на највишем нивоу, персонално и организационо", пише Галијашевић.

Он је додао да су ставови Бакира Изетбеговића и СДА јасни - ослањање на Турску, односно утицај Ердогана на бошњачко бирачко тијело уз јасну најаву сукоба међу народима и лидерима БиХ.

Галијашевић је напоменуо да предсједник Русије Владимир Путин и Ердоган имају веома усклађену и договорену политику за коју БиХ и Изетбеговић представљају тек смијешну монету за поткусуривање на стратешкој политичкој сцени Блиског истока.

"Због тога што Турска на Блиском истоку зависи од савеза са Русијом, јасно је да ће Бакир по упутствима Ердогана морати показивати спремност да чини уступке Републици Српској и предсједнику /Милораду/ Додику, који ће се држати у оквирима Дејтонског споразума, али сигурно неће моћи ићи у правцу јачања ингеренција БиХ на штету Републике Српске. Та споља изнуђена, а Бакиру потребна коалиција била би довољна да сачува опљачкано, те да БиХ остане у грчу и стагнира у предворју ЕУ као протекле четири године", пише Галијашевић.

Он је додао да је ситуација у Републици Српској потпуно јасна - да је предсједник Републике Српске и СНСД-а Милорад Додик јасно утврдио интересе и циљеве српског народа у БиХ, те да га нико није могао уцијенити, ни заплашити.

Галијашевић је навео да су се кроз политичку борбу за државотворни капацитет Републике Српске и српског народа искристалисале тежње народа да кроз Додиково лидерство изгради функционалну државу, са модерним законским рјешењима и снажним институцијама.

"Током цијелог периода свог дјеловања на политичкој сцени, Додик је морао увијек изнова одговарати на изазове и по питању ратне улоге свога народа и блиске историје настанка Републике Српске. Тај изазов Додик је прихватио супротстављајући се отворено пропагандним стереотипима о рату у БиХ и улози српског народа у њему, док су многи политички актери такозваног Савеза за промјене кукавички подвијали реп, мирно слушајући лажи и оптужбе на рачун властитог народа", истакао је Галијашевић.

Према његовим ријечима, Русија се показала поузданим партнером Додику и Републици Српској, помажући политичким утицајем и улагањима као пети инвеститор по значају у БиХ, односно Русија је величином инвестиција одмакла далеко испред свих исламских земаља, посебно Турске, Саудијске Арабије и Кувајта, које нису ни међу десет највећих улагача у БиХ.

Галијашевић каже да оно што изненађује и забрињава је потпуно нови курс јединог стварног политичког ривала и противника Бакира Изетбеговића у бошњачком корпусу - Фахрудина Радончића, који је најавио да је сарадња народа и лидера у БиХ једина алтернатива.

"Но, вјероватније је да се Радончић припрема за шири политички сукоб који је неминован у БиХ као посљедица игара великих сила широм свијета. Јасно је да САД морају имати своје играче на терену у БиХ како би се супротставили наводном `токсичном` утицају Русије на цијелом Балкану и како више не могу рачунати на Бакира Изетбеговића и СДА док је под његовим вођством, баш како се на Блиском истоку више не могу ослонити на Турску под Ердогановим вођством", навео је Галијашевић.

Он је истакао да САД имају спремног новог играча на узаврелој политичкој сцени БиХ и да Радончићеве мирољубиве изјаве немају везе са реалношћу, те да се он припрема за шири сукоб са Додиком и хрватским чланом Предсједништва БиХ Драганом Човићем.

Галијашевић је навео да пред Републиком Српском стоји велики изазов избора политичког партнера на сцени БиХ - "избор између Радончића или династије Изетбеговић чини се као једино питање".

Он је навео да је "династија Изетбеговић повукла властити народ на раскрсницу на којој је сваки избор погрешан, а сваки пут странпутица - потпуни ћорсокак и безизлаз".

"Вратити се назад на пут сарадње са српским народом, рационално и потпуно преиспитујући односе прије рата и послије њега, те формулисати политику развоја државе која не постоји без суверености и самосталности на међународном плану, значи учинити једини правилни корак у будућност за који Бакир Изетбеговић није способан сам. Уз подршку и помоћ ментора Ердогана који има коректну сарадњу са Путином, али и /предсјендиком Србије Александром/ Вучићем, ма колико то изгледало нереално, можда је то и могућа варијанта коначног мирења преко безбједне линије Москва-Анкара-Београд", пише Галијашевић.

Он је закључио да у случају доласка Радончића са његовим проамеричким кадровима, борба за опстанак Републике Српске, као и за уставну позицију Хрвата у БиХ, добиће сасвим другу форму, јаче присуство америчке дипломатије и много неизвјеснију димензију.