latinica  ћирилица
24/05/2018 |  11:33 ⇒ 17:31 | Аутор: СРНА

Чубриловић: Јачати братске и добросусједске односе Јужних Словена (ФОТО)

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је да Мирослављево јеванђеље и Повеља бана Кулина доказују поријекло Срба и заједничке коријене данашњих народа, те упућују да Јужни Словени и данас треба да јачају братске, пријатељске и добросусједске односе.
Миросављево јеванђеље и Повеља Кулина бана -
Миросављево јеванђеље и Повеља Кулина бана

Чубриловић је поручио да се степен развоја сваког друштва и народа мјери значајем и развојем његове културе, науке и образовања, а Дан словенске писмености представља обиљежавање почетка културе српског народа, просвјетитељства, образовања и припадности европским цивилизацијским вриједностима.

"Словенски народи данас славе Свете Ћирила и Методија који су најзаслужнији за почетак описмењавања, прихватање хришћанског учења и настанак националних словенских књижевности", рекао је Чубриловић, обраћајући се на представљању копија два најзначајнија и најљепша споменика српског језика - 166. листа Мирослављевог јеванђеља и Повеље бана Кулина.

Он је рекао са ду још у деветом вијеку Ћирило и Методије превели основне богослужбене хришћанске књиге на тадашњи језик којим су говорили солунски Словени и, на позив моравског кнеза Растислава, почели су са описмењавањем словенских народа.

Према његовим ријечима, Ђирило, по коме је касније названа ћирилица, и његов брат Методије, поставили су основне темеље словенске писмености.

НСРС (Фото: РТРС)

"Они су створили прву словенску азбуку - глагољицу. Ћирило и Методије су заслужни и за описмењавање српског народа, које је, касније, успоставио и надоградио Свети Сава", подсјетио је Чубриловић.

Он је навео да је Мирослављево јеванђеље, које је настало у 12. вијеку, оцијењено као најзначајнији и најљепши споменик српске, односно српскословенске писмености.

"Због његове посебности, Унеско га је уврстио у библиотеку `Памћење свијета`, на листу најзначајнијих добара људске цивилизације", нагласио је Чубриловић.

Он је додао да је Мирослављево јеванђеље до краја 19. вијека чувано у манастиру Хиландар на Светој Гори, када је поклоњено српском краљу Александру Обреновићу, те да се оригинални 166. лист овог јеванђеља налази у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу.

Чубриловић је истакао да је Повеља бана Кулина писани споменик од изузетног значаја у језичком, правном и дипломатском смислу за српски народ и друге јужнословенске народе.

НСРС (Фото: РТРС)

"Вишеструко је важан документ који говори о односима Дубровачке Републике и средњовјековне Босне", навео је Чубриловић.

Он је истакао да Повеља бана Кулина свједочи о вишевјековном континуитету развоја језика, писма, културе, доказује постојање добросусједских односа, указује на ниво развоја тадашњег друштва, те потврђује припадност хришћанској цивилизацији.

"Историјске чињенице говоре да је босански бан Кулин био у блиским и пријатељским везама са династијом Немањића. Његова сестра била је удата за хумског кнеза Мирослава, по чијој наруџби је написано Мирослављево јеванђеље", навео је Чубриловић.

Он је овом приликом захвалио предсједнику Законодавне скупштине Санкт Петербурга Вјачеславу Макарову и управи Руске националне библиотеке и Библиотеке Руске академије наука који су му, приликом узвратне посјете, поклонили дигитално издање оригиналног 166. листа Мирослављевог јеванђеља и аутентичну копију Повеље бана Кулина.

"Аутентичне копије ових изузетно важних писаних споменика српске културе од данас ће трајно бити постављене у изложбеном простору Народне скупштине Републике Српске. Ова два документа биће заједно изложена и на тај начин симболишу повезаност босанског бана Кулина и Немањића", рекао је Чубриловић.

Професор Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци Биљана Бабић рекла је да аутентичне копије Повеље бана Кулина и 166. листа Мирослављевог јеванђеља представљају два непроцјењива драгуља српске писмености настала крајем 12. вијека.

"Повељу је писао Радоје Дијак са `толико сигурности и окретности у писању`, како рече Ватрослав Јагић, а по наредби бановој у духу старе правописне традиције која се наслањала на глагољску, народним језиком оног времена, штокавског карактера без икакве сумње. Тиме је недвосмислено овјековјечио и свог наручиоца и његову владавину и тако руком творени споменик подигао писаној ријечи ових простора", истакла је Бабићева.