Село Чемерно споменик српске ратне голготе
Чемерно - село споменик пријератног српског битисања и ратне српске голготе. Већ 26 година живи само у болним успоменама! Чемерни дан мјештанима и селу освануо је 10. јуна 1992. године. На небрањено, уснуло село насрнули су муслимани из Махмутовића ријеке, Корита, Сливна, Ораховице - из Брезе, Илијаша, Вареша. Погазили су договор о ненападању! Услиједило је звјерско иживљавање! За само сат ликвидирани су сви који нису успјели побјећи у оближњу шуму. Село је опљачкано! Куће до темеља спаљене. 32 живота угашена. Најмлађа жртва Рајко Трифковић имао је само 15 година. Најстарије жртве- старци и старице- већ су у девету деценију живота били загазили. У послијеподневним сатима, истог дана у село су пристигли српски борци и сродници! И затекли стратиште и згариште.
- Свашта су радили с њима. Милана Дамјановића је у кући нашла двије дјевојке, нема шта им нису урадили. Здравану Дамјановићу очи и нос су резани... Седморо мојих је страдало, између осталог брат и сестра - свједочи о овим страшним злочинима Жарко Трифковић.
Жене силоване, мушкарцима лобање разбијене, екстремитети поломљени, у кућама и шталама запаљени... Осморо Буњеваца, Трифковићи, Дамјановићи, Малешевићи, Рашевићи... Свако свједочење од претходног потресније.
- Мајка и два брата, од стрица двије кћери и син и стрина сви су измасакрирани - прича Јован Дамјановић.
Радоје Лазендић тада је једва препознао свог мезимца Љубишу. А бол душу и данас раздире. Једва проговара!
- Бацали су људе у ватру и палили... Прву изјаву дао сам 2000. године и тада сам рекао да ћу свејдочити када год буде било потребно и да ћу увијек рећи оно што сам видио - каже Лазендић.
Да и у судници понове шта су видјели, Лазендић и остали, прилику ће имати 26 година послије злочина и након скоро двије деценије наводне истраге. С годинама, сјећања нису изблиједјела. Нити ће икада! Свједочиће против предратних кумова и мислили су тада добрих комшија, који су на најјезивији начин "исказали" комшијски сабур и мерхамет.
- Позивам становништво које зна за злочине и њихове починиоце да дођу на суд и дају изјаве како би се коначно казнили они који казну заслужују - каже Вељко Лазић, замјеник предсједника Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца.
А злочинаца има још! И наредбодаваца! И поред 12 за геноцид оптужених! У Чемерну Срба више нема. Село-споменик напуштено је и пусто. Зидине одавно у коров зарасле. А мирис тамјана се уздиже само једном годишње. Тако је уосталом и у свим сличним стратиштима у окилини Илијаша, у Брези и Варешу, гдје је некада живјело око 20.000 Срба. Данас једва 250 стараца, казује мјесни парох Божидар Тановић. И све их је мање.
- Годишње буде свага четири или пет вјенчања, крштења можда десет и то су углавном људи који овдје не живе, али који су везани за овај крај - каже Тановић.
Као што су дошли и данас! На темеље започете капеле! И спомен-обиљежје убијеним сродницима на којем је у перфидном прикривању злочина и злочинаца локална власт наредила да се натпис "злочин" прекрије ријечју "збивања". Да ли ће бх. правосуђе ову неправду напокон исправити и доказати оно што сви већ 26 година знају и понављају!?