САНУ: Уручена награда из Фонда Задужбине Бранка Ћопића
Роман "Случај Винча" Горана Милашиновића говори о акциденту до којег је дошло 1958. године у Институту за нуклеарне науке "Винча". У њему, писац је на посредан начин написао и оду људској племенитости.
"Књижевност каткад једина преостаје за случај кад морамо да измјеримо опсег људскости. Истина је, некада – мањак људскости. Али, некада и њене врхунце – као у роману "Случај Винча" Горана Милашиновића", истиче дописни члан САНУ Горан Петровић.
Добитник истиче да је посљедица награде то што се поново вратио ишчитавању Ћопићевих страница и схватио колико је био дубок и вишезначан писац, у чијем дјелу има филозофске тишине.
"Иако је његова књижевност јако немирна и бунтовна, мислим да провејава тај један мир и тишина, што га чини великим писцем, правим писцем. Просто, он је имао своју Јасну Пољану, а сваки писац мора да има неку своју Јасну Пољану", каже Милашиновић, добитник награде.
Вишедеценијско пјевање Драгана Лакићевића, у награђеној збирци, достигло је пуну зрелост и довело га у стање пјесничке преображености. С овим избором сагласио би се и онај по коме награда носи име, каже Матија Бећковић.
"Он је у Драгану Лакићевићу добио једног од својих највјернијих духовних синова, који је међу топчидерским платанима, нашао своју башту сљезове боје", рекао је академик Бећковић.
Ово признање велика је част сваком писцу, а посебно оном који је одрастао уз Ћопићева књижевна дјела, истиче Лакићевић.
"Бранка Ћопића сам ја и упознао и штампао га касније као уредник, али оно рано што сам научио и што никад до данас нисам заборавио – то је моја највећа сродност са њим, ја га сматрам својим књижевним рођаком", каже он.
Ова награда је само продужетак и дјелић огромне награде, коју је Бранко Ћопић свима нама већ дао, кажу добитници.