X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
13/06/2018 |  17:56 ⇒ 22:38 | Аутор: РТРС

Постаје ли БиХ мигрантски центар?

Постаје ли БиХ мигрантски центар? Не успије ли реформа европског азилантског система, опција која се разматра јесте изградња привремених прихватних капацитета у земљама које граниче са ЕУ, а на мигрантској су рути. Да је ова опција итекако реална, признају и лидери европских земаља. Након данског премијера, то је учинио и аустријски канцелар изјавом да се такви преговори већ воде.

Безбједносни, хуманитарни, демографски – ризици су мигрантске кризе у БиХ. Проблеме, од којих власт у БиХ окреће главу, грађанима су све очигледнији. У то се увјерила и наша екипа у Великој Кладуши, у коју стижу мигранти, због близине Хрватске и Словеније.

Проблем који је у БиХ све изражајнији, могао би се задржати јер, према свему судећи, мигранти ће ту и остати. Да се преговори о опцији изградње привремених смјештајних капацитета у земљама ван Европе воде, признаје и Себастијан Курц. Након данског премијера, аустријски канцелар нешто је прецизнији.

"Не бих желио говорити о детаљима, да не бих угрозио пројекат. То нема везе са нашим предсједавањем. Постоје тежње да направимо сигурне центре ван Европе, гдје бисмо могли да смјестимо избјеглице и да им пружимо заштиту, али не и бољи живот у центру Европе. На томе сарађујемо са мањом групом држава. До сада о томе нисмо говорили јавно, не зато што то желимо да држимо у тајности, већ ради сврсисходног провођења пројекта", рекао је Курц.

Све је мање вјере да би Даблински споразум, који дефинише питања миграната, реално могао бити реформисан. У том случају, “Турски модел” могао би бити алтернатива. Европа је Анкари обећала неколико милијарди евра за обезбјеђивање смјештаја за милион миграната, који на Запад бјеже из Сирије и других блискоисточних земаља. Сличан споразум са земљама Западног Балкана, ако буде био потписан, обухватао би значајно мањи број миграната. Такав пројекат би на БиХ оставио крупне посљедице, упозорава струка.

"Наши социјални и други фондови су оптерећени са издржаваним становништвом. Не иде нам у прилог ни коефицијент такозваног зависног становништва у односу на радну снагу. Младих којих је све мање, а популација стари", рекао је демограф Стево Пашалић.

Делегација Европске уније у Сарајеву, како преносе "Независне новине", истиче да Брисел, ипак, о таквим мјерама још не размишља. У наредном периоду бх. властима обећавају додатну помоћ. Прошле седмице јр за збрињавање миграната у БиХ обезбијеђено милион и по евра. Од 2007. за цијелу регију чак 208,5 милиона. Финансиран је Прихватни центар за мигранте у Источном Сарајеву, а између осталих, у припреми је, како наводе, и пројекат за снабдијевање Граничне полиције, вриједан два милиона евра. Поред свега, проблем у вези са мигрантима, превасходно је безбједносног карактера, упозоравају аналитичари.

"Ко год каже да није опасно и да је све под контролом, не говори истину. Знамо да се десило неколико терористичких напада у Европи посљедњих година, да су у њима учествовали људи који су ушли Европу у таласу миграција, тако да опасност од тога расте", нагласио је аналитичар из Београда Александар Павић.

Док Европа тражи какво-такво рјешење за овај проблем, бх. власт од њега у великој мјери још окреће главу. За то вријеме, општине на мигрантској рути под све већим су притиском, па уз безбједносну све је видљивија и хуманитарна криза. Како ће БиХ даље са мигрантима, могло би бити јасније након састанка Оперативног штаба за питања миграција који је најављен за сутра.