Који ће бити главни циљеви предсједавања Аустрије Савјетом ЕУ?
"Европа која штити" мото је аустријског, трећег по реду предсједавања Савјетом Европске уније.
Приоритет је безбједност и борба против илегалне миграције, осигуравање граница и успостављање безбједности унутар ЕУ.
Наредни циљ је обезбјеђење благостања и конкурентност кроз дигитализацију, те стабилност на Западном Балкану.
"Приоритет ће бити и сусједство јер само ако у сусједству постоји стабилност и безбједност то је могуће и у Европској унији. Стабилизација југоисточне Европе је веома важна за Европску унију. Свјесни смо да преузимамо предсједавање Европским савјетом у веома тешкој и изазовној ситуацији, посебно када говоримо о односима Европске уније са Сједињеним Америчким Државама, затим постоје одређене тензије између Европске уније и Русије. Имамо Брегзит, а предстоје разговори о европском буџету", каже Себастијан Курц, аустријски канцелар.
Европска унија и Аустрија очекују конкретнији напредак у приступним преговорима Србије и Црне Горе као и осталих земаља на основу јасних критеријума. Подржавају и формирање јединственог економског простора и смањење етничких тензија.
"Аустрија је снажно посвећена Западном Балкану, а и ми у Комисији, не само свјесни стратешког значаја, радимо све да оснажимо земље у регији, прије свега политички. Чињеница да је Аустрија међу приоритете програма предсједавања ставила Западни Балкан свакако је сигнал. И сви ће вам у Аустрији говорити о снажним историјским и економским везама. Аустријске компаније су тамо врло активне и највећи су инвеститор у неким од ових држава", рекао је Јорг Војахн, шеф представништва Европске комисије у Аустрији.
Иако су земље којима је циљ чланство у Европској унији имале већа очекивања, Самит ЕУ и Западни Балкан у Софији прошлог мјесеца, према мишљењу аналитичара, донио је помак. Вратио је фокус на регион у форми агенде повезивања која представља подршку ЕУ развоју региона.
"Аустрија као генерално неутрална, али чланица Европске уније са снажном проевропском оријентацијом, а налази се у центру Европске уније, себе види као градитеља мостова и биће усмјерена на јачање дијалога са свим државама.Тежи се ка томе да процес проширења не буде далека будућност јер то није опција за земље које се придружују. Ако чекате дуго то би могло изазвати дезорјентацију, сумњу у европску интеграцију, а то не желимо. Укључивање читаве регије је оно чему тежимо, посебно Аустрија", истакла је Софиа Мариа Сатанакис, истраживач Аустријског Института за европску и безбједносну политику.
Сљедећи самит о проширењу најављен је за двије године у Хрватској која би требало да предсједава Савјетом Европске уније 2020. године. Међутим, будућност земаља Западног Балкана у Евроској унији много више зависи од праве посвећености политичара региона у погледу испуњавања критеријума из Копенхагена, нарочито политичких, који су предуслов за чланство.