Сумње у објективност регионалне комисије за ратне злочине
Он је оцијенио да би формирање такве комисије било потребно ,само ако је стварни циљ да се постигне правда, правичност и једнакост грађана пред законом, али да се плаши да је циљ сасвим супротан.
- Имајући у виду ранија искуства, бојим се да то није циљ, већ се жели верификација нечега што је урађено и у Хашком трибуналу и што сада покушава да се чини пред домаћим правосудним институцијама, а то је да се утврди да су Срби једини кривци за сва дешавања деведесетих година прошлог вијека на овим просторима. У том случају, ми то не подржавамо - рекао је Којић за Спутњик.
Напоменуо је да је тешко повјеровати да је међународна заједница спремна да се суочи са било каквим чињеницама које одступају од њихове "истине" и подсјетио да је та међународна заједница и сама прикривала бројне злочине.
- Бојим се да намјера стварно није правда и правичност, нити једнакост, већ фалсификат. Не треба да се заборави да је на почетку самог рата у БиХ убијено дванаесторо дјеце у зони забрањеног лета, које је требало да контролише НАТО - навео је Којић.
Истакао је да је већ тада постојао једнострани приступ међународне заједнице и директно стављање на страну бошњачко-хрватске коалиције, која је имала искључиву намјеру да Срби буду протјерани са ових простора.
Којић је поновио да Влада Републике Српске није ни консултована у вези са формирањем те комисије.
- Хашки трибунал је креирао излазну стратегију да се сви предмети који нису процесуирани пред Хагом пребаце на домаће правосудне органе. Било је и раније покушаја да се направи комисија која би утврђивала вансудске чињенице, али ту је настао проблем, јер су хтјели да судске пресуде које су биле засноване на селективности буду основ за вансудско утврђивање чињеница, што је недопустиво - каже Којић.
Спутњик је навео да би премијери Србије, Македоније, Црне Горе и привремених институција Приштине на самиту у Лондону почетком јула, могли да, како се формулише у западним круговима, направе значајан корак ка утврђивању чињеница о ратним злочинима на простору бивше СФРЈ.
Према неким информацијама које су процуриле у јавност, идеја је да 9. и 10. јула, на састанку у оквиру берлинског процеса, лидери ставе параф на декларацију о оснивању регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим тешким повредама људских права.
У ову комисију нису укључене ни БиХ ни Хрватска, иако су на просторима ове двије земље почињени најмасовнији злочини током деведесетих година прошлог вијека.