latinica  ћирилица
10/07/2018 |  14:12 | Аутор: СРНА

Којић: Забрињава што српски представници нису инсистирали на стратегији

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је Срни да забрињава што српски представници у заједничким институцијама БиХ нису били против одлуке министра за људска права и избјеглице БиХ Семихе Боровац да без образложења скине са дневног реда Савјета министара ревидирану стратегију за рад на предметима ратних злочина и нису инсистирали да она буде разматрана.
Милорад Којић - Фото: РТРС
Милорад КојићФото: РТРС

Којић истиче да је очигледно да је Бошњаке страх од свега што је дефинисано том стратегијом и они неће и не смију да дозволе да та стратегија угледа свјетло дана, да се почне проводити, а да се правосудне институције натјерају да процесуирају све одговорне, првенствено високопозициониране, за најтеже ратне злочине.

"Битно је да је Влада Републике Српске дала позитивно мишљење за ревидирану стратегију. Ја сам испред Владе био члан радне групе гдје смо имали тешке састанке, тешко долазили до рјешења и компромиса и битних ствари када је у питању процесуирање предмета ратних злочина, али смо остали досљедни принципима које смо тражили да буду инкорпорирани у стратегију", наглашава Којић.

Он појашњава да је најважнија ствар у ревидираној стратегији да се уведе систем одговорности за непровођење стратешких циљева и мјера кроз доношење смјерница и обавезујућих упутстава за тужиоце, да би се избјегао проблем који је постојао у претходној стратегији јер није постојала обавеза поштивања одлука надзорног тијела нити икакве одговорности за непровођење.

Према његовим ријечима, ако немате успостављен систем одговорности, онда имате рад заснован на селективности, какав је био.

"Важно је да буде формирано надзорно тијело које ће контролисати рад, као и обавезујућа упутства и смјернице, гдје ће препоруке надзорног тијела у складу са тим упутствима и смјерницама морати да се проводе. У надзорном тијелу ће бити два представника из Републике Српске", појашњава он.

Којић наглашава да је ревидираном стратегијом дефинисано питање преноса мање сложених предмета који се налазе пред правосудним институцијама БиХ.

Према новим критеријима процјене сложености предмета, направљеним у складу са резултатима радне групе Суда и Тужилаштва, на ентитете ће бити пребачено преко 200 мање сложених предмета, а Тужилаштво БиХ ће се бавити искључиво најсложенијим предметима.

Он напомиње да је један стратешки циљ предвидио да ће приоритет имати они предмети са највећим посљедициама и са највише позиционираним политичким, војним или полицијским функционерима.

"Имајући у виду позитивно мишљење Владе Републике Српске и све ово што сам навео, врло је индикативно и чудно да наши представници у заједничким институцијама нису ни на који начин покушали да та стратегија угледа свјетлост дана", каже Којић и додаје да је од сједнице Савјета министара БиХ, када је са дневног реда скинута ова тачка, прошло седам дана и ништа се не дешава.

Он мисли да је јако битно и потребно да се што прије усвоји ревидирана стратегија како би се отворио простор да се напокон процесуирају сви починиоци ратних злочина у задатом временском оквиру, а то је 2023. година, како је предвиђено стратегијом.

Којић наглашава да, како одмиче вријеме, тако се улази у веће проблеме, јер биолошки нестају починиоци и свједоци и све је мање могућности за процесуирање ових предмета.

"Много је теже данас процесуирати неког него 2005. или 2006. године, а како вријеме одмиче билогија чини своје и људи умиру и зато је неопходно да се таква стратегија што прије усвоји", закључује Којић.

Савјет министара на сједници 3. јула није разматрао Приједлог ревидиране стратегије о ратним злочинима, јер је министар за људска права и избјеглице Семиха Боровац предложила да се одгоди уврштавање стратегије на дневни ред, без неког посебног образложења.

Министар правде БиХ Јосип Грубеша је тада изразио наду да ће стратегија бити усвојена на некој од наредних сједница Савјета министара.

Грубеша је оцијенио "индикативним да неки министри који се декларативно залажу за европски пут БиХ овако битне ствари стављају са стране и не допуштају да се о њима расправља".

Према његовим ријечима, уколико има неких недоумица, задршки о одређеном питању, треба дозволити да се та тачка нађе на дневном реду и да се расправи.