X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
12/07/2018 |  19:27 ⇒ 13/07/2018 | 08:57 | Аутор: РТРС

Нерасвијетљена убиства Маузера, Марковића и Кнежевића - "нове моменте" ветерани желе да предоче анкетном одбору

Ветерани борачких удружења Републике Српске затражиће да у Народној скупштини Српске буде формиран анкетни одбор с циљем расвјетљавања убистава високих полицијских и војних функционера, прије свега Срђана Кнежевића, Лјубише Савића Маузера и Жељка Марковића.
Маузер, Марковић и Кнежевић (Фото: srpskainfo.com) -
Маузер, Марковић и Кнежевић (Фото: srpskainfo.com)

Предсједник Удружења ветерана "Пантери" Бијељина Петар Цвјетиновић изјавио је да ветерани желе да знају докле се дошло у предметима и истагама поводом убистава високих полицијских и војних команданата Војске Републике Српске, јер има нових момената, које ће, како каже, саопштити анкетном одбору.

– Свима је познато да кривично дјело убиство не застаријева. То су увијек активни предмети, а убијени су важни људи који не смију да буду заборављени – рекао је Цвјетиновић.

Захтјев за формирање новог анкетног одбора у Народној скупштини Републике Српске, који би радио по узору на случај “Драгичевић“, изазвао је нове подјеле у посланичким редовима. Ипак, већина је увјерена да такав одбор не би ништа конкретно урадио, док би у свему, као и у случају “Драгичевић“, издоминирала политика.

– Народна скупштина Републике Српске не би смјела и не може по закону и уставу да се бави тим стварима. Она је већ неколико пута, када су били извјештаји и МУП и тужилаштва, тражила да управо те институције расвијетле та убиства. И овај пут тражим од полиције, а прије свега тужилаштва да учине максималан напор да се коначно, послије толико година, и та убиства расвијетле, а починиоци казне – рекао је шеф посланичког клуба СНСД у НС РС Радован Вишковић.

Избори

Посланик СДС и члан Анкетног одбора који се бавио случајем “Драгичевић“ Недељко Гламочак сматра да би формирање анкетног одбора ради расвјетљавања убистава високих полицијских и војних функционера имао сврху, али само ако би се успоставио послије избора. Рад таквог одбора, сматра Гламочак, могао би да да вјетар у леђа тужилаштву, МУП и судовима да наставе да раде да се и ти случајеви расвијетле.

– Формирање анкетног одбора за појединачне случајеве, поготово сада када се ушло у кампању и када су многи посланици на листама, не би служило сврси. Анкетни одбор је скупштинско тијело које се формира због одређене проблематике, а углавном се бави радом институција Републике Српске. Ми смо, као анкетни одбор у случају “Драгичевић“, утврдили много пропуста у тужилаштву, МУП и Заводу су судску медицину. На крају се показало да смо били у праву, јер је тужилаштво коначно квалификовало дјело – рекао је Гламочак.

Тренд

Посланик Слободног демократског српског клуба Дарко Бањац каже да је већ упозоравао у НСРС да ће након формирања једног, услиједити захтјеви за успостављање нових анкетних одбора који би се бавили осјетљивим темама, а које су у искључивој надлежности правосудних институција.

– Суштина је да Народна скупштина Српске не може и не треба да се бави било каквим случајевима који нису у њеној надлежности, а поготово послом истражних органа, односно тужилаштва, полиције и судова. Скупштина не може преузети нити њихова овлашћења нити да се бавити том врстом посла. Јер, ако би НСРС за сваки појединачан случај формирала анектни одбор онда би била и тужилаштво и суд, а у неким ситуацијама и полиција. Она је највиши законодавни орган који треба да се бави доношењем закона и да се бави са оним што је прописано Уставом. Не може НСРС са 42 гласа “за“ или са 42 гласа "против" рећи да нешто јесте или није кривично дјело – истиче Бањац.

Тешко до резултата

У ПДП кажу да немају ништа против формирања анкетног одбора какав захтијевају ветерани, али поучени искуством око случаја "Драгичевић", сматрају да се тешко може нешто постићи.

– Имали смо проблема са радом овог анкетног одбора, а замислите како би било тешко радити новом, који би након толико година требало да утврђује чињенице и околности, при чему можда неки од свједока више нису ни живи – каже посланик ПДП у НСРС Мирослав Брчкало.

Убиства

Срђан Кнежевић – бивши командант специјалне јединице ВРС "Бели вукови" и некадашњи замјеник начелника ЦЈБ Српско Сарајево убијен је 7. августа 1998. у Палама, под неразјашњеним околностима.

Жељко Марковић – начелник ЦЈБ Источно Сарајево, убијен је 24. септембра 2002. године пред породичном кућом у Сокоцу. Налогодавци и извршиоци убиства још нису пронађени.

Љубиша Савић Маузер – некадашњи командант Гарде "Пантери" и начелник Управе полиције Републике Српске убијен је 7. јуна 2000. године у Бијељини. Суд БиХ осудио је Ђорђа Ждралу на 20 година затвора због убиства Маузера. У поступку је доказано да је убиство планирало и организовало више особа, које су познате извршиоцу, али је њихов идентитет и даље непознат.

Извор: Српскаинфо