latinica  ћирилица
16/07/2018 |  19:49 ⇒ 17/07/2018 | 10:20 | Аутор: РТРС

Чиме се хвали Звиздић? Пројекти одобрени, Српској ни марка!

Република Српска, на самиту у Лондону није добила ни марку за пројекте. Тамо су потписане четири декларације на које су институције Српске имале озбиљне примједбе. И поред тога, предсједавајући Савјета министара БиХ, Денис Звиздић сматра да је имао чим да се похвали новинарима у Сарајеву.

Софија, Брисел и Лондон - три града у којима је БиХ била успјешна на самитима. Бар тако тврди Денис Звиздић.

Само у Лондону, БиХ су одборена три пројекта вриједна 275 милиона евра. Сви на подручју Федерације, ниједан на територији Српске. На питање да ли су захтјеви Српске, тако, игнорисани, Звиздић избјегава директан одговор.

"Ја БиХ третирам као јединствену и цјеловиту територију. Ове пројекте које смо добили, добила је БиХ и за мене је потпуно свеједно да ли се гради дионица ауто-пута у Бањалуци, Требињу, Сарајеву, Бихаћу, Орашју", каже Звиздић.

Тако не мисле и у институцијама Српске, али их овакав однос бх. нивоа не чуди.

За министра саобраћаја и веза Српске Неђу Трнинића, Лондон је директна посљедица таквог односа, а сличан је, додаје, био и епилог самита у Софији.

"Ја сам тамо отишао на позив кинеске амбасаде да потпишем два протокола, а онда је делегација БиХ изразила протест кинеској амбасади као организатору, рекавши да ће напустити самит, ако се дозволи да у званичном протоколу Република Српска потпише своје пројекте и потписују се онда пројекти из Федерације БиХ", истиче Трнинић.

Похвалио се Звиздић новинарима и са четири потписане декларације у Лондону - документима на које су институције Српске дале негативно мишљење.

"Мислим да су све декларације претходно усаглашене унутар институција БиХ, да је дио сугестија са других нивоа власти уважено", увјерен је Звиздић.

Али, она кључна, за Републички центар за истраживање рата и ратних злочина није. Негативно мишљење на нацрт Заједничке декларације о ратним злочинима дали су због спорних формулација признавања и поштовања пресуда у вези са ратним злочинима.

"Како пред међународним тако и пред домаћим правосуђем, кривична одговорност је индивидуална те самим тим не постоји потреба да државе посебном декларацијом признају ове пресуде. Стога не постоји ниједан ваљан разлог због чега би се овако нешто деклративно морало потписивати, осим што постоји оправдана бојазан наметања колективне кривице", рекао је Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

За Републику Српску спорна је и декларација коју су лидери НАТО-а потписали у Бриселу.

Према ријечима Душанке Мајкић из Заједничке комисије за безбједност парламента БиХ, тај документ иде у правцу да Алијанса третира БиХ као да је већ постала чланица НАТО-а.

Мајкићева оцјењује да представници Српске у Предсједништву БиХ и Савјету министара не прате ставове институција Републике Српске по питању НАТО-а. Подсјећа да је у Народној скупштини усвојена Резолуција о војној неутралности, да је Српска против чланства у НАТО савезу и да се о том питању прати став Србије.