Кецмановић: Малокрвна политика ЕУ према Балкану
"Прича о Србији у ЕУ до 2025. године и томе да ће истовремено бити примљене и БиХ, Македонија и Црна Гора звуче једнако убједљиво као и да ће то бити за неколико деценија", рекао је Кецмановић, коментаришући извјештај Комисије за спољне послове Представничког дома британског парламента у коме се наводи да су земље Балкана од чланства у ЕУ удаљене још неколико деценија, те да им животни стандард касни за Унијом 50 до 60 година.
Кецмановић је оцијенио да је ЕУ "по самооцјени водећих еврократа у великој кризи подијељена између старих и нових чланица, разапета између САД и Русије и сукобљена између ширења и сужавања".
"ЕУ је у дилеми да ли ће бити супердржава или заједница суверених држава, посвађана око миграната. Од четири модела консолидације који су лани предложени на форумима ЕУ ниједан није прихваћен, а ни у једном се проширење и не помиње. Природно је да је ЕУ изгубила ранију привлачност, тим више што се нама нуде поузданији партнери", навео је Кецмановић.
Према његовим ријечима, Брисел и кандидати играју игре без граница.
"Они нас бајаги стално срдачно зову и ми се бајаги упињемо да стигнемо, иако сви знамо да је то дијалог између лаже и паралаже", нагласио је Кецмановић.
Он је рекао да би ЕУ, да то стварно хоће, примила БиХ и земље западног Балкана као Бугарску и Румунију.
"А, у замјену за то смо добили "бесконачни процес" коме се не види крај. Састају се сваке године и послије скупих самита доносе начелне оптимистичке закључке, формирају разне поткомитете, комисије, одборе... Тако се мобилише све већи број плаћених евроентузијаста, али упркос томе евроскептицизам је већинско расположење и у порасту. Истовремено, анкете у новим чланицама ЕУ показују да обичан свијет не примјећује да им је ЕУ донијела бољитак", објаснио је Кецмановић.
Он је истакао да је проевропска оријентација постала мода и тренд, те да се ниједна нова чланица послије 30 година није ни примакла западном стандарду.
Кецмановић је у погледу могућности чланства земаља западног Балкана у ЕУ подсјетио на анегдоту да ће се ЕУ, по пријему БиХ, распасти, нагласивши да нипошто није за то да се Српска повуче из игре са ЕУ.
"Замислите како би наши западни "пријатељи" реаговали да Српска званично огласи да је одустала од евроинтеграција?! Одмах би Србе прогласили опаким евроазијатима, без обзира што би то одговарало демократској већини народа. Уосталом, европеизам је свакако бољи од англоамеричког неоколонијализма или турског неоосманизма. Слаба ЕУ даје највише простора да се Српска бори за национални суверенитет и слободу", поручио је Кецмановић.
Када је ријеч о односу Британије према земљама Балкана, Кецмановић је навео да су у тој земљи најгрлатији у критици ЕУ што је запоставила проширење и препустила Балкан другима, али и најактивнији у борби против "малигног утицаја" Русије на словенско-православне народе, у чему су главна мета "мали Руси" или Срби у Србији и Српској.
Кецмановић је рекао да европске перспективе поменутих земаља нису баш толико обесхрабрујуће колико то британски парламент жели да поручи.
"Све до Брегзита и Британци су нам са осталим чланицама ЕУ вртили мантру "једва вас чекамо, све остало зависи од вас". Иако би послије Брегзита било логично да кажу "више нас није брига за европске перспективе Балкана", они су се, напротив, ангажовали више него икад, али сада да Балканцима докажу да им од ЕУ нема ништа. У том смислу Лондон, под патронатом Вашингтона, наступа против Брисела и Берлина у борби за примат у нашем региону", навео је Кецмановић.
Он је додао да је то било очигледно и у британској декларацији о "српској геноцидности" која је стигла до Савјета безбједности УН, као и у томе да 40 припадника САС-а непозвани долазе у БиХ да обезбиједе демократске изборе у Српској и заштите их од руског мијешања.
"Британци, иако више нису међу највећим политичким играчима, виде своју шансу да преузму контролу над западним Балканом, мимо Брисела. Поента поруке британског парламента: ЕУ није ваша реална перспектива, али ту је Уједињено Краљевство са својим војним специјалцима који су већ спремни на терену да поведу одлучну и ефикасну англоамеричку интервенцију", наводи Кецмановић.
Он појашњава да Британци у томе имају и велико колонијално искуство, обавјештајну инфраструктуру и традиционалну сарадњу са Турском, због чега је значајно што је власт у Српској о специјалцима отворено проговорила и бар их спријечила да раде "испод жита".
"Нервозна реакција британског Форин офиса указује на то да су ухваћени на дјелу", навео је Кецмановић.