Ћеранић: Вријеме је да Српска заустави дерогирање својих институција
Текст преносимо у цијелости:
"Тата лав", како себе воли да назива Давор Драгичевић, отац трагично преминулог Давида Драгичевића, потпомогнут медијском подршком БН Телевизије, наставља да тјера по своме.
Са свакодневих окупљања на бањалучком Тргу Крајине, одакле директним укључењем БН отвара свој ударни Дневник, и поред исцрпног објашњења које је јавности пружило Окружно тужилаштво у Бањалуци да Давид није отет, мучен и силован, и даље етикетира људе као саучеснике у убиству његовог сина и пријети да октобарских избора неће бити ако се убиство не расвијетли.
Институције и установе Српске за Давора су "злочиначке организације" а министар Драган Лукач "није отац четворо дјеце већ психопата и сотона".
Када би неко Давора Драгичевића назвао психопатом вјероватно би "зарадио" кривичну пријаву и био медијски "разапет" од блогера и портала, што се управо дешава Душку Вукотићу, предсједнику једне од патриотских организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, због става о активностима групе Правда за Давида.
То је и разлог што многи, који не оправдавају оно што се дешава на Тргу Крајине, ћуте и јавно се не оглашавају, већ чекају октобарске изборе да свој став "убаце" у бирачке кутије. Наравно, ако "Тата лав" дозволи да се избори одрже.
Са скупа одржаног у недјељу, 15. јула ове године, Драгичевић је поручио да ће трећи велики скуп бити одржан вече уочи октобарских избора, као и да му дозвола за то није потребна, јер нема од кога да је тражи.
Људима из МУП-а поручио је да им "једног дана та лијепа плава униформа неће значити ништа", да би наставио са "на ормару још стоји натпис који ћу донијети овдје и залијепити преко уста Давидових: Имам живот један, и за њега ћу да погинем. Наравно, сине мој, тата ће да погине за тебе ако не буду ли изишли са правом истином и правдом."
Шта рећи?
Да ли је Давор свјестан шта говори, и треба ли га узимати за озбиљно?
Поводом предстојећих избора у БиХ огласио се и НАТО са самита одржаног недавно у Бриселу.
У Бриселској резолуцији, поред наглашене жеље за стабилношћу западног Балкана, НАТО је изразио своју забринутост и наду да ће октобарски избори у БиХ протећи у демократској атмосфери.
Како изгледа када НАТО брине о демократији видјели смо на примјерима Либије и Сирије, земаља у којима је НАТО подржао "опозицију" (терористичке организације) у борби против "диктатуре" (легитимних влада међународно признатих земаља).
Са НАТО самита упућене су четири важне поруке.
Прва је адресирана на Србију - НАТО ће подржати развој безбједносних снага на Косову и Метохији - чиме Алијанса излази изван оквира резолуције 1244.
Друга порука гласи: НАТО је посвећен стабилности и безбједности Западног Балкана, што де факто значи да планира све земље ставити под НАТО кишобран. Дакле, стабилни сте ако сте у НАТО, ако нисте, нећете бити стабилни.
Трећа порука односи се на предстојеће изборе у БиХ. С тим у вези НАТО је изразио очекивања да ће бити одржани по демократским стандардима и на тај начин се декларисао као политичка организација која брине о изборима у БиХ, и помно их прати.
Уједно, у БиХ НАТО прати и процес књижења војне имовине са ентитета на БиХ, што би била четврта порука, без обзира што се на тај начин нарушава ентитетима Дејтоном загарантован проценат територије. Наиме, ако се Српској одузму касарне са великим земљиштем у посједу, Српска неће имати ни приближно 49 одсто територије, а имовином БиХ биће прошарана као леопардова кожа.
Да је за западни Балкан у припреми "велика олуја" потврдио је и Лондонски самит о западном Балкану, одржан 10. јула, пети у низу у Берлинском процесу.
Више од свега говори изјава Терезе Меј да ће Британија из Фонда за превенцију конфликата, безбједност и стабилност удвостручити средства која издваја за безбједносне снаге задужене за овај простор, са 41 на 80 милиона фунти, како би "западни Балкан ишао снажно напријед".
У БиХ, у војну базу у Бутмиру код Сарајева, већ је допутовало 40 британских командоса како би, по ријечима британског министра одбране, спријечили руски утицај на предстојеће изборе.
Сходно одлуци Владе Велике Британије, у припреми је читав батаљон за превентивно дјеловање на западном Балкану, ако се укаже потреба да јединица САС-а буде потребна, како би се "стабилизовала ситуација".
Тако ће осим кроз НАТО Британци и самостално надзирати предстојеће изборе у БиХ да ствари не би измакле контроли.
Међутим, Лондонска конференција о БиХ, како је незванично називана у дипломатском кору, почела је неочекивано, оставком двојице министара у влади Терезе Меј, Бориса Џонсона, министра спољних послова, и Давида Дејвиса, министра за Брегзит. То говори о британским унутрашњим проблемима и да Тереза Меј и није за Брегзит, иако је учесницима конференције поручила да Британија "сљедећег марта напушта Европску унију али је и даље посвећена унапређењу просперитета и безбједности западног Балкана и Европе".
Тако, што се тиче британске политике према западном Балкану - она се неће мијењати, без обзира на оставке министара.
Трамп је у Бриселу одржао придику лидерима европских земаља, НАТО чланицама, највише Ангели Меркел, али и премијерима Шпаније и Белгије. Неће вас САД бранити својим огромним издвајањима за НАТО док ви "шурујете" с Русима на економском плану и потпуно од њих енергетски зависите - загрмио је Трамп на Меркелову. Укратко, ни НАТО, ни ЕУ, ни Велика Британија нису без проблема.
Шта све наведено значи за Републику Српску?
Брити и НАТО настојаће да пошто-пото "угурају" БиХ, тј. Српску у НАТО савез. Наравно да су у том случају њихови фаворити на октобарским изборима чланице Савеза за промјене, а не коалиција окупљена око Додиковог СНСД, која се не одриче вјековних српских веза са Русијом, и Српску потпуно отвара за кинеске инфраструктурне пројекте у региону.
Предсједник Додик је у више наврата указивао на посљедице употребе муниције са осиромашеним уранијом током напада које је током одбрамбено-отаџбинског рата НАТО извршио на положаје Војске Републике Српске, а што се и данас манифестује кроз велики број обољелих од канцерогених болести.
НАТО инсистира на књижењу војне имовине на БиХ, а не прихвата вишегодишњи уговор о закупу који би са Српском могло склопити Министарство одбране БиХ. Све су то разлози који су утицали да став институција Српске поводом НАТО приједлога гласи - војна неутралност.
Како НАТО може помоћи онима које жели видјети као побједнике на изборима?
Специјалним операцијама.
Neurowar је назив за нервно ратовање, најновију алатку хибридног рата, чему је посебно изложен Драган Лукач, први човјек полиције Српске.
Састоји се у понављању осмишљених конструкција, које су разорне, њима се гађа породица онога ко је мета, како би дошло до "пуцања" личности.
Америчка ДАРПА, агенција при Министарству одбране, пуно је уложила у Neurowar као пројекат.
Српска је, исто тако, суочена са даљом операционализацијом мигрантске кризе, коју каналишу страни и домаћи актери.
Лајт мотив у западним медијима и дипломатским круговима су Руси, који "субверзивно дјелују против пријатељских влада у БиХ, Црној Гори и Македонији". У том набрајању, што је интересантно, Србија се не спомиње. Таблоиди, домаћи и страни, пласирају да "Русија преко Додика блокира БиХ на путу у НАТО", и да Додик свако мало путује у Москву и Петроград.
Доктрина НАТО је јасна: цио Балкан примити у чланство по убрзаној процедури.
Стога се смишљају нови напади на предсједника Српске, којег упорно настоје да "оцрне" бх. и хрватски медији, посебно британски таблоиди који знају да утичу на званични Вашингтон. Међутим, истраживања јавног мњења која се за потребе страних амбасада спроводе у БиХ, указују да ће побједа кандидата СНСД бити и убједљивија него што указују резултати истраживања која ових дана презентује јавни сервис у Српској.
Какво ће бити расположење бирачког тијела након што се осјете ефекти повећања плата буџетским корисницима, и након што руски министар спољних послова Сергеј Лавров посјети Бањалуку 17. септембра, како би присуствовао полагању камена темељца Руско-српског вјерског и културног центра, није тешко претпоставити.
Како онда срушити Додика?
Ометањем спровођења избора и негирањем изборних резултата, односно, примјеном "македонског сценарија".
"Македонски сценарио има неколико фаза. У првој улица диктира темпо, провоцира се полиција и тражи оставка министра унутрашњих послова. Затим се инсистира на формирању "прелазне владе", односно нове владе у којој се налазе и министри опозиционих партија, а која у датом року треба да припреми одржавање избора.
У Македонији је тај рок првобитно био 100 дана, па је продужен, а све се дешавало прије избора. Остаје да се види да ли ће у Српској бити примијењена иста матрица, или ће бити на дјелу након избора, када би предсједник Додик могао бити оптужен за "изборни инжињеринг".
Ради се на стварању изборне па и уставне кризе, управо по угледу на Македонију. У том контексту треба посматрати захтјев Александре Пандуревић, политичке иконе СДС-а, да Савјет министара БиХ треба да формира тим који ће чинити представници Обавјештајне агенције БиХ, СИПА и Тужилаштва БиХ, а који ће вршити комплетан надзор над изборним процесом.
Зашто је у Српској могућ само македонски, а не украјински сценарио?
Зато што полиција Српске није украјинска.
Све снајперисте са кровова полиција би лако поскидала и не би дозволила да пуцају по народу, без обзира да ли се ради о страним агентима или домаћим плаћеницима. Полиција у Кијеву је била ван функције и дубоко подијељена.
Кључ "македонског сценарија" у Српској је у уклањању Драгана Лукача с позиције министра. У Македонији је Запад присилио премијера Груевског да од министра унутрашњих послова тражи оставку, а мјесто министра уступи кандидату Зорана Заева, након чега се све одвијало према предвиђеном плану.
Заев је правио нереде, тражећи "фер и поштене" изборе. Заев ни уз велику помоћ Запада изборе није добио, али је ДУИ, највећа албанска партија која је по Охридском споразуму дужна да прави власт са македонском партијом која постигне најбољи изборни резултат (што је била ВМРО-ДПМНЕ, партија Николе Груевског) због притиска странаца прекршила споразум и са Заевом формирала владу.
Да се вратимо питању с почетка текста: треба ли Давора Драгичевића узимати заозбиљно? Треба, јер су јако озбиљни они који злоупотребљавају његову несрећу.
Зашто је "оснажио" вокабулар којим прозива министра Лукача, па по Драгичевићу, "Лукач није отац четворо дјеце већ психопата и сотона"?
Зашто Драгичевић истиче да неће бити избора, а наредни "велики митинг" најављује на дан уочи избора, иако му је познато да је то дан изборне ћутње, када емитовање политичких порука није дозвољено?
Ко је одредио тај дан за "велики митинг" и шта се жели постићи?
Да ли је одговор - хаос?
Вријеме је да Република Српска заустави дерогирање својих институција и на тај начин предуприједи хаос у припреми.
Вријеме је да се Крајини врати њен трг.
Због свих који су за Крајину и Српску пали, како се не би поновили `41. Јасеновац и друга српска стратишта.
Извор: sveosrpskoj.com