Сјећање на страдање Срба у Јабуци
У зору 23. јула 1992. године, припадници такозване Армије БиХ из Горажда у нападу на шире подручје Јабуке нису имали милости ни за дјецу, жене и непокретне старце, а у крвавом походу попалили су све српске куће и помоћне објекте у тада фочанској мјесној заједници Јабука, која је након рата Дејтонским мировним споразумом припала Федерацији БиХ.
Најмлађа жртва био је тринаестогодишњи дјечак Ново Елез.
Међу убијенима су били старији брачни парови Милован и Марија Скакавац, Милош и Анђелка Тривун, Остоја и Софија Ћосовић, Драго и Јока Стојановић, слијепа старица Милка Ковач и непокретна Зорка Симовић, као и Милош Вуковић, који је у Другом свјетском рату преживио Битку на Сутјесци и Сремски фронт.
Са географске карте тада је избрисано 18 српских села подно Јахорине, а минирана је и до темеља срушена и мјесна црква Преображења Господњег.
Прилозима вјерника црква је обновљена 2005. године, а у дворишту цркве је подигнут споменик страдалим Јабучанима.
Овај злочин био је прво масовно страдање Срба у фочанској општини, за које још нико није одговарао.
Свједоци су давали изјаве прво Министарству унутрашњих послова Републике Српске, па Тужилаштву у Требињу, а онда и инспекторима Агенције за истраге и заштиту БиХ и Обавјештајно-безбједносне агенције, али тужилаштва Српске и БиХ никада нису подигла ниједну оптужницу.
Након рата, Дејтонским мировним споразумом Јабука је припала Федерацији БиХ, преостало српско становништво се морало селити са својих огњишта, а посмртни остаци страдалих Јабучана тада су пренесени на Градско гробље Божовац у Фочи.