Домаће ражено брашно - бренд Горње Омарске код Приједора

Производња здраве хране је будућност, прича Радомир Секулић, који под Козаром на 21 парцели, узгаја раж.

Наставио је стогодишњу традицију, а производњу са пет проширио на 14 хекатара. Тренутно има три млина.

Каже, "по старински" је најбоље, па и данас раж меље помоћу камена.

"То је традиционална стара производња, све се ради на камене млинове. То је старо 100 и више година. Доста је квалитетније брашно самљевено на камен, него на ваљке. Предности су што је доста здравије, здрава храна, сви више иду на ту интегралну проиуводњу црног хљеба", појашњава Секулић.

Планира да купи и четврти млин, и заврши изградњу силоса. Ражено брашно продаје углавном пекарама.

Кишно љето знатно је умањило овогодишњи род и пролонгирало жетву.

"Принос је можда неких 60, 70 одсто од оног 100 одсто што је требало бити. Ја се надам да ће бити неких 300, 400 килограма ражи по дунуму или 3, 4 тоне по хектару. Видјећемо када дође лијепо вријеме, када се створе услови за жетву. Доброг је квалитета, тешко се људи одлучују за производњу ражи због тога што она израсте 1.50 до 1.70 метара", истиче Секулић.

Од пољопривреде може пристојно да се живи, уз велики труд, али и ризике, попут ове кишне године, каже Радомир.

Килограм домаћег раженог брашна продаје по марку и по, а у својим млиновима производи и кукурузно.

Крај некад чувен по шљиви, сада има нови бренд – квалитетно ражено брашно. Уосталом, то потврђује све већа потражња.