latinica  ћирилица
08/08/2018 |  09:17 ⇒ 13:28 | Аутор: СРНА

Вукмировић: Истраживање посљедица НАТО бомбардовања и у Српској

Истраживање посљедица НАТО бомбардовања, које ће вршити Међуресорно координационо тијело Владе Србије, требало би да обухвати угрожена подручја у цијелом региону, па самим тим и Републику Српску, рекла је за Срну потпредсједник Савјета за међународну сарадњу у овом владином тијелу Зорка Вукмировић.
Посљедице НАТО бомбардовања - Фото: РТРС
Посљедице НАТО бомбардовањаФото: РТРС

Она истиче да супстанце које су се ослобађале приликом НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године, уз коришћење и пројектила са осиромашеним уранијумом, јесу ризик за настанак канцера.

Вукмировићева наводи да су у бојним главама НАТО ракета и бомби коришћени најјачи војни експлозиви којима је, према налазима експерта за експлозиве и члана Међуресорног координационог тијела Мирјани Анђелковић Лукић, додавани различити адитиви, неоргански и органски како би им рушилачка и убојна моћ биле повећане.

Тако су супстанцама тротилу, хексогену и октогену додате енергетски богате супстанце као што је амонијумперхлорат, амонијумнитрат, али и алуминијум или магнезијум у праху и различити адитиви непознатог састава.

- Производи сагоријевања ових горива су углавном као они код експлозива, с разликом што се током сагоријевања ослобађају оксиди метала кадмијума, алуминијума, гвожђа, олова и хрома. Ови оксиди се јављају у опсегу наночестица и представљају ризик за настајање канцера - каже Вукмировићева, која је и научни сарадник у пензији Института за физику Земун.

Она објашњава да се "ослобађа гасовити хлор и једињења азота, чијом трансформацијом могу настати канцерогени нитрозамини и друга хлорована органска једињења".

- Због тога је било неопходно да се ограде сви кратери бомби и забрани приступ. То је подједнако важно и за људе, посебно дјецу која су се играла у кратерима са мецима са осиромашеним уранијумом, као и за стоку која се напасала у непосредној околини - наводи Вукмировићева.

Она истиче да је доктор Јагош Раичевић, који је руководио пројектом чишћења југа Србије од муниције са осиромашеним уранијумом, констатовао да су извјештаји НАТО-а и Програма за заштиту животне средине УН/УНЕП/ из 2003. године, имали да циљ да релативизују проблеме у вези са коришћењем муниције са осиромашеним уранијумом у БиХ.

Вукмировићева наглашава да се у извјештајима инсистирало на неодређеностима НАТО података и "зато се не зна тачна судбина пенетратора који су сакупљани по ракетираним локалитетима".

- Не само др Раичевић, него и дуги експерти, сматрају да је главни циљ УНЕП мисија био да се обесмисли свако рационално залагање за даља испитивања на терену. Стално се пореде средње количине коришћеног осиромашеног уранијума у односу на укупне количине природног уранијума које се налазе у земљишту и констатује да је то занемарљив допринос изложености радиоактивном зрачењу - каже Вукмировићева.

Међутим, истиче она, осиромашени уранијум, као радиоактивни материјал, и као тешки метал, има двоструко штетно дејство и потребно је испитати његову миграцију у животној средини.

- Посебно је штетно његово дејство када метак удари у тврду мету и настану наночестице које се удисањем уносе у плућа и тамо нема препрека за јонизујуће зрачење алфа честица - упозорава Вукмировићева.

Она наводи да је послије прихватања извјештаја Италијанске парламентарне комисије о оболијевању њихових војника у мировним мисијама УН у БиХ и на Косову и Метохији, Србија основала скупштинску комисију да би се утврдила истина о посљедицама НАТО бомбардовања по здравље људи и животну средину.

Средином јуна ове године је потписан и уговор између министарстава здравља, животне средине, одбране и науке у Влади Србије о оснивању Заједничког тијела у чијем саставу је и Међуресорно координационо тијело, у чији рад су укључени Савјет и Национална мрежа лабораторија, а на челу пројекта је Управни одбор у чијем су саставу министри и секретари оснивача.

Тијело ће анализирати све расположиве извјештаје и ауторске стручне и научне текстове, а планира и додатна експертска истраживања не само радиолошког загађења, него и хемијског које је настало намјерним разарањем индустријских објеката.

- Ова испитивања би обухватила угрожена подручја у цијелом региону, самим тим и Републику Српску. То би била ревизија свих званичних извјешаја на које су изнесене многе примједбе - каже Вукмировићева.

Она сматра да ће ово створити прилику да се држава Србија обрати Генералној скупштини УН са приједлогом да оне државе које су учествовале у интервенцијама у БиХ и Србији финансирају додатна истраживања и укључе своје експерте у експертска мјерења.

Вукмировићева указује да је утврђивање научне истине о посљедицама НАТО бомбардовања у интересу заштите здравља становника свих држава у свијету и истиче да би требало именовати специјалног извјестиоца УН да надгледа извршавање планираних испитивања на заједничком пројекту.

Она напомиње да је сада, двије деценије послије бомбардовања, касно за утврђивање акутних утицаја на здравље, те указује да је тешко сада открити токсичне и канцерогене материје које деградирају под утицајем сунца и микроорганизама или су, услијед падавина, продрле у дубље слојеве земљишта и подземне воде.

- Да би се утврдили фактори ризика, треба у угроженим областима извршити додатна експертска мјерења дугоживећих токсичних и канцерогених материја, а прије свега радионуклида уранијума. За то треба користити најсавременије методе детекције, чија је осјетљивост велика, те се тако могу превазићи проблеми очекиваних нижих концентрација услијед уклањања природним путем у протекле двије деценије - закључује Вукмировићева.

Чланице НАТО-а бомбардовале су Републику Српску од 30. августа до 14. септембра 1995. године, а Србију од 24. марта до 9. јуна 1999. године.