Конгрес слависта у Београду
Шарчевић је нагласио и да је овај конгрес, на коме учествују врхунски свјетски слависти из словенских земаља, али и Јапана, Азербејџана, Кине и Индије, прилика да се пошаље заједничка порука о важности очувања славистике.
- Овај скуп је прилика да реафирмишемо најважније области изучавања славистике, да разменимо идеје и знања и учврстимо пријатељства - рекао је он.
Учеснике је, осим Шарчевића, поздравио и министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић, нагласивши значај конгреса за развој славистике и србистике.
- Ово је велики дан за славистику, велики дан за Србију и за град Београд - рекао је Вукосављевић.
Овогодишњи конгрес је и омаж академику Александру Белићу, некадашњем предсједнику Српске академије наука и умјетности, који је 1939. године спровео припреме за одржавање трећег Конгреса слависта у Београду, који је отказан због Другог свјетског рата.
Посебне теме конгреса ће бити 200 година "Српског рјечника" Вука Стефановића Караџића и Вуков значај у славистици, затим Александар Белић у историји славистике, као и завршетак Првог свјетског рата и његов значај за развој славистике.
У Библиотеци града Београда биће изложено око 2.500 наслова најважнијих славистичких издања објављених од претходног конгреса у Минску 2013. године, наводи се у програму конгреса.
У Галерији науке и технике САНУ биће приређена изложба рјечника "Српска лексикографија од Вука до данас" Рајне Драгићевић и Ненада Ивановића, а у холу Филолошког факултета предвиђене су изложбе о Александру Солжењицину, као и о српској књижевности у Великом рату.
Програм конгреса предвиђа 1.674 наступа, а учесници ће учествовати у секцијама, тематским блоковима, округлим столовима и први пут са постер-рефератима.
Организатори скупа су Међународни комитет слависта, Савез славистичких друштава Србије, Филолошки факултет Универзитета у Београду и САНУ, чији је предсједник Владимир Костић, присуствовао отварању.
Скуп се одржава под покровитељством предсједника Србије и града Београда.