Фигаро- Текст о Гујону разоткрива мрачну природу власти у Приштини

Француска јавност је у више наврата реаговала кроз интервјуе, колумне и чланке, а текст о овим дешавањима написао је замјеник директора Фигара, познати новинар Жан Кристоф Буисон.

Преносимо дијелове текста:

Зове се Арно Гујон. Има 33 године. Већ дуго живи у Србији, али је француски држављанин. 2004. године је основао невладину организацију Солидарност за Косово, која за циљ има да помогне неколико хиљада Срба који живе у енклавама које наликују на афричке бантустане, јужно од ријеке Ибар. Послије рата на Косову и једнострано проглашене независности, фебруара 2008. године (признате од стране бројних држава, међу којима је и Француска, али не и од стране Србије, Русије, Шпаније или Кине, на примјер) 120.000 Срба (православних хришћана) је остало у овој области, која представља срце српске историје, српског идентитета и националног поноса. Већина су скромни људи, који уопште немају рођаке у Србији, немају средстава или жеље да оду.

[…]

Оданост Арноа Гујона према тим несрећницима који мало и подсјећају на Французе настањене у Алжиру до 1963. године, начинила га је националним херојем у Србији. Највише институције и власти, било грађанске, било црквене, уважавају га, поштују или су га одликовале неким признањем, а они који га препознају на улици га поздрављају, грле или љубе. Својим јако младоликим изгледом, овај отац једне породице се често поистовећује са ратницима са Солунског фронта, који су у периоду између 1916-1918. године дали своје животе између Солуна и Београда, за ослобођење Србије, од бугарске, њемачке и аустријске окупације.

[…]

Па ето: Арно Гујон је такође и криминалац. Барем у очима државе Косово, која га је зауставила и накратко затворила прошле недејље на административном прелазу Мердаре, док су га са друге стране чекали да, уз присуство владике рашко-призренксе Теодосија, отвори фарму за узгој пилића. Испитивање је одржано без физичког насиља, али је трајало пуна три сата.

[…]

Рекли смо већ да је Арно Гујон држављанин Француске. Управо због тога се увијек суздржавао да говори о регионалној политици. Његова једина брига је како помоћи и утјешити житеље, који само траже да живе и преживе на тлу својих предака. Како да једној баки изолованој на фарми донесе преко потребне лијекове, како да омогући малој дјевојчици ношење наочара које она сама не може да купи, како да обезбиједи нешто од чега ће стотине сељака прехрањивати своје породице, како да их утјеши када им албански екстремисти етнички чистог Косова украду тракторе или краве.

Младић из Гренобла, ожењен Српкињом, овдје је долазио сваког мјесеца у протеклих седам година и ниједанпут није заустављен или спријечен. Ниједанпут му нису чак ни тражили да отвори пртљажник аутомобила! Зашто је донијета оваква самовољна одлука против некога ко није Србин, чија организација никада није имала ни један једини прекршај у етичком, финансијском или политичком смислу?

[…]

У Србији је ова ствар јако одјекнула. Сва средства информисања, све новине, од најозбиљнијих па до таблоида, од листа Данас и Новости преко Политике, Блица, Курира, 24 сата или Информера, и свих телевизија, од републичке телевизије РТС до телевизије Пинк, сви су били тиме погођени, са више или мање жестине. Премијерка Ана Брнабић и министар задужен за Косово Марко Ђурић (који је и сам био ухапшен и отјеран током једне од својих посјета) пружили су подршку Гујону. А Француска? Француски амбасадор у Србији, Фредерик Мондолини, примио га је 17. септембра, што потврђује да се ово озбиљно схватило.

У међувремену, барем 500 српске школоване дјеце и 5.000 породица којима је било омогућено да студирају, да се хране, облаче и раде већ годинама, захваљујући Арноу Гујону, моли Светог Саву да се самовољна одлука албанских власти поништи. Замислите како би било да једном хирургу забраните да уђе у операциони блок?