Случај "Норац" - уносна убиства Срба
Мирко Норац је деведесетих година прошлог вијека био убица и командант стријељања српских цивила у Медачком џепу. Био је то злочин који се ничим није могао оправдати - суров и отворен. Ево шта пише у пресуди:
"Анализирајући све догађаје у конкретном случају, првостепени суд је закључио да су оштећени који су одведени и потом ликвидирани, цивили из Госпића и Карлобага, били особе које нису учествовале у ратним сукобима и оружаној побуни против нове хрватске власти, већ су се, са пуним повјерењем у њу, задржали у својим домовима у Госпићу и Карлобагу.
Нико од њих није припадао непријатељским паравојним формацијама, већ су водили миран суживот са осталим становништвом тих градова, без намјере пружања било каквог отпора одбрамбеним јединицама Хрватске војске, дијелећи судбину бранитеља града и осталог становништва...
Из исказа саслушаних свједока неспорно произлази да су сви са састанка из такозваног оперативног штаба дошли на мјесто ликвидације и на команду оптуженог Мирка Норца Кеве пуцањем из оружја усмртили цивиле, тако да је претходно сам оптужени Норац усмртио женску особу, док му је приликом пуцања у непознату мушку особу, у три наврата пиштољ заказао...".
Тек након рата Норац је осуђен, и то уз протесте стотина хиљада људи, уз заклињања политичара /чувени митинг у Сплиту "Сви смо ми Мирко Норац", који је и довео на власт Иву Санадера/ и сузе великог дијела медија.
Казна од 15 година, која ће му касније бити мало ублажена, а он помилован након одлежане двије трећине затвора, сматрана је "превеликом".
И када је отишао у затвор Норчева полуларност је за многе остала неспорна.
У затвору Норац се жени, завршава студије, а по изласку постаје бизнисмен који сарађује са разним властима и фирмама чији су власници блиски званичном Загребу.
Норац обилази скупове на којима се славе ратни јубилеји. У Љубову, почетком августа ове године, присуствује "откривању споменика за погинуле бранитеље у операцији `Олуја` Зборног подручја Госпић".
Са позорнице је поздрављен, а након тога је добио громогласан аплауз окупљених. Убиство цивила Норцу очигледно ни данас нико не замјера. Напротив.
На том јавном скупу били су и предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић, министар ветерана Томо Медвед и личко-сењски жупан Дарко Милиновић.
Норац је и прије и послије тога обилазио разне скупове и свуда био дочекан као угледни грађанин.
Прије двије године је са Медведом полагао цвијеће у Госпићу поводом 24 године од формирања Девете гардијске бригаде "Вукови", којом је управо Норац командовао.
Услиједио је недавни морбидни обилазак мјеста на којем је Норац починио злочин у Медачком џепу, гдје га је срдачно поздравио министар одбране Дамир Крстичевић.
Норчев вјенчани кум је Миро Лацо, саборац, који је запослен у загребачкој Градској управи код градоначелника Милана Бандића. Одмах након изласка из затвора, Норац се преселио у Загреб, у стан од стотињак метара квадратних.
Његови основни приходи потичу из посла фирме "Ноки секјурити", која се бави физичком и техничком заштитом особа и имовине.
Занимљиво је да Норац није наведен ни као директор ни као посебно лице. Наиме, према Закону о приватној заштити, одговорна особа у фирми не смије бити правоснажно осуђена. Да је Норац постављен за директора, МУП му не би смио издати рјешење за обављање послова обезбјеђења.
Уосталом, Норац није криминалац - он је ратни злочинац.
Фирма му је, како наводе хрватски портали, 2016. године имала пет-шест милиона куна прихода и 90 запослених.
Већ 2017. године финансијска слика знатно се измијенила. Број запослених у фирми Мирка Норца оорастао је на 166, а приходи су се повећали за десетак милиона куна. Прошлу годину је "Ноки секјурити" завршио са приходом од 16,7 милиона куна /2.253.458 евра/, уз нето добит од 263.000 куна /35.488 еврА/.
Норчева фирма ради широм земље, склапа послове и са државним компанијама, које нису гадљиве на његову прошлост.
У овој години, његова фрима је на основу јавне набавке добила сљедеће разне послове, попут услуга обезбјеђења Хрватске агенције за надзор финансијских услуга, па уговор са Хрватским заводом за здравствено осигурање, те уговор за посао од града Осијека.
Укратко, Норчеви саборци, данас бизнисмени, моћна "бранитељска" удружења којима нико не жели да се замјери, политичари у власти и десни медији, којих у Хрватској има као печурака послије кише - све око Норца прихватају и приказују као нормалну ствар.
Уосталом, у Хрватској траје неприкривена усташизација, односно покушај рехабилитације усташке Независне Државе Хрватске, па је случај Норца и многих других осуђених или неосуђених злочинаца постао незанимљив чак и за рубрику "Вјеровали или не".
Цијели случај "Норац" и пословна каријера човјека који је командовао стријељањем невиних људи српске националности, при чему је и сам убио, потпуно разоткрива идеолошко стање хрватског друштва данас, које би се могло окарактерисати као - уносно и латентно антисрпство.
Питање које нико неће, због разних разлога, да постави јесте оно од суштинског значаја за будућност Хрватске и региона:
Да ли је за Норчеву популарност заслужан он или они које је убио?