Настављено суђење за ратни злочин у Чемерну
Двочасовно свједочење кроз јецаје! Жељка Арамбашић присјећала се чемера у селу Чемерно, прије више од четврт вијека. Са сестром, родитељима, тетком, седмицу раније, из Дражевића у којима су већ без трага нестајали Срби, побјегла је код ујака Ђорђа Трифковића. У ујаковој кући на крају тада још мирног села, пронашли су спас.
Но кратко је трајао! У праскозорје 10. јуна, почео је пакао! Рафали су допирали са свих страна! Ујак им је рекао да бјеже према пећини. Зграбила је осмомјесечну бебу родице Жељке Панић и са осталим укућанима панично, трчала је према уточишту.
Дан је провела у пећини! Са још 20-ак мјештана, међу којима и још троје дјеце. Једно од годину и по или двије, и двоје мало старије. Склониште је напустила тек око 16 часова када је у Чемерно пристигла српска војска из Илијаша.
И тада је постала свјесна пакла. Путем према центру села и касније даље према Округлици, наилазили су на убијену и преклану фамилију – све цивили. Војска им лица прекрила. Но препознала их је по гардероби. Ујак Миленко, жена му Јања и малољетни син Ранко поред своје куће.
Мало даље сестре Дамјановић и мајка им - поред штале. Испод принудног "покривача" вириле су им распуштене косе. Видјела је 30-ак лешева. Запаљене куће и помоћни објекти још су се пушили.
Предсједавајући вијећа Халил Лагумџија јецаје свједокиње повремено је прекидао, покушавајући да је умири. Но зато су је адвокати оптужених, њих 12 безочно "бомбардовали" додатним питањима – са правничким замкама, покушавајући да је збуне, да каже и оно што није видјела или чула.
Небројено пута постављали иста већ одговорена – попут онога колико метара или стотина метара је пећина била удаљена од Ђорђове куће. Боље пред адвокатским "насртајима" није прошао ни старина Милош Малешевић, тада из Куносића. Јединац му Милован, дан прије напада на Чемерно мобилисан.
Док је Чемерно горјело, а пуцњи још одјекивали, ишао је да тражи јединца. Но успио се пробити само до руба села и ту препознао тијело Нове Ћетковића, убијене Дамјановиће, међу њима и сестре Ранку и Радинку, мајку им Спасенију. Тијело сина Милована, видио је тек сутрадан – измјештено на Округлици.
"Син разрезан на врату, нисам имао снаге да му тијело окренем. Око ноге везан каиш. Рекли су ми да су га тако везаног возали кроз село. Рођак Сретко ми је испричао касније да је видио седам убодних рана на леђима. Видјели су то и други", свједочио је Милош Малешевић.
Ни његово свједочење се није "свидјело" одбрани. Између осталог, 83-огодишњег полупокретног старину у инвалидским колицима, мимо свих правних постулата, дрско и безобразно покушали су "убиједити" како му јединац није мучен, већ "страдао" у борби.
Због тога је, баш као и због сличних насртаја адвоката на претходним рочиштима, реаговао и предсједавајући Вијећа. Халил Лагумџија упозорио је Дамира Алагића да не злоупотребљава процесно право. Но Алагић није одустао док своју "истину" није "испричао". Све ово, као и аутентична свједочења остала су скривена иза зидина правосудног комплекса, јер правни савјетник прес службе Ирхан Билић, у овом предмету успоставља нову праксу.
Поново је одлучио да нам, умјесто траженог снимка четворочасовног рочишта, достави тек његовим мјерилима "премјерени" 10-оминутни. Нису, каже, савјетник Билић, на јавном интересу заснована свједочења. Да ли је савјетнику "споран" јавни интерес или лични - оптужених, међу којима су и официри, попут пуковника Џемала Хаџића или генерала Нехруа Ганића, које у брижљиво "бираним" секвенцама снимка, јавност никако да "види" у оптуженичким клупама.
Већ навикли на бх. правосуђе "баждарено" на разним интересима, представници Организације породица убијених и заробљених из Источног Сарајева, које суђење прате, питају гдје су у том "душебрижништву" интереси жртава и правде!? И да ли ће неко, у судници, константно, а не само повремено, штитити интересе свједока!? И санкционисати безобзирне адвокате када пређу линију професионализма!?