Ускоро имена чланова независних комисија за утврђивање истине о страдању у Сребреници

Одлуком Владе Републике Српске, представнике у двије комисије за утврђивање истине у Сребреници и Сарајеву даће укупно 16 институција (исписане на телопу), које је предложио Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила. Осим тога, у рад комисија биће укључени и међународни експерти, а разговори са њих 17 биће обављени у понедјељак у Београду, најавио је директор Центра, Милорад Којић.

"То ће бити свјетски призната имена из обласзи међународнох кривичног права, људских права, историје, Холокауста и геноцида, и оно што је битно, и одређени форензичари. Дакле, имамо различите категорије људи", рекао је Којић.

Којић каже да су неки разговори већ и обављени, али да још не желе јавно да саопште имена будућих чланова комисија, јер очекују бројне притиске, како на Републику Српску, тако и на експерте који пристану да учествују у раду. Иако је фокус јавности усмјерен углавном на Комисију за утврђивање догађаја у Сребреници и око ње, ништа мање важан неће бити ни рад Комисије за утврђивање истине о страдању Срба у Сарајеву, поручује Којић.

"Ми, као Републички центар, смо завршили попис жртава. Преко 6.600 Срба у 10 пријератних сарајевских општина је пописано страдалих и утврђене су околности. Све те податке и информације, ми ћемо предочити комисији. Сви они, који имају нека друга документа, могу да их предоче, јер ми желимо да Комисија ради независно, непристрасно и да дође до истине", додаје Којић.

Да је коначно дошло вријеме да се објави истина о догађајима у Сребреници и Сарајеву, заснована искључиво на чињеницама и релевантним истраживањима, сматра и бивши ескперт Уједињених нација и аутор бројних књига о дешавањима у Сребреници, Миливој Иванишевић.

Лично је документовао разарање 120 српских села и евидентирао више од 1000 убијених Срба у Подрињу. Тај његов извјештај, америчка ЦИА крила је годинама, а након тога архивирала га међу неважна свједочанства, због чега је био недоступан хашким истражиоцима. Све то утицало је и на формирање слике о Сребреници у међународној јавности и приказивање искључиво Срба као злочинаца, а Муслимана као жртава, сматра Иванишевић.

"Свако поређење, право речено, није ни часно можда, са етичке тачке поређење ко је већи или мањи злочинац, али морате све то. Све су то чињенице, све су то факти. Све је апсурдно, све је другачије од слике која је нуђена свијету. Сада је та маска пала, сада можемо мало бистрије да видимо све", рекао је Иванишевић.

Подсјећамо, Народна скупштина Републике Српске у августу је једногласно одбацила Извјештај о Сребреници из 2004. године, који је тадашња Влада са Драганом Микеревићем на челу усвојила, под притиском бившег високог представника Педија Ешдауна. Тадашњи Извјештај обухватао је ратна дешавања, искључиво од 10. до 19. јула ратне 1995. године, а садржавао је само бошњачке жртве.