latinica  ћирилица
05/11/2018 |  18:03 ⇒ 20:07 | Аутор: РТРС

ЦГ: У школској лектири нема мјеста за српске писце

Након што је Црна Гора забранила улазак некима од српских интелектуалаца, међу којима и Матији Бећковићу, предсједник станке "Права Црна Гора" Марко Милачић дошао је у Београд да се Бећковићу извини.

А да ће српски писци попут Бећковића чак и физички постати непожељни у Црној Гори, могло се претпоставити још прије десетак година, када је почео систематски прогон српских писаца и њихових дјела из званичних програма за основну и средњу школу.

Одавно већ у црногорским читанкама за основну и средњу школу нема некада обавезних пјесама, прича и текстова Шантића, Десанке Максимовић, Змаја, Радичевића, и још четрдесетак српских писаца. Избачени су и са списка обавезне школске лектире, а умјесто њих предложене су алтернативе попут “Харија Потера”, или домаћих, систему подобнијих аутора.

- Не само српски писци, него се избацују из програма сви садржаји који не одговарају концепцији стварања “монтенегринске” Црне Горе, рекао је Веселин Матовић, главни уредник часописа “Слово”.

Све подсјећа на 1916-ту, када је Црна Гора доспјела под аустроугарску окупацију, и када је била забрањена ћирилица, и уведен хрватски језик као званични, сматра угледни лингвиста, проф. Др Јелица Стојановић.

- Данас опет имамо ситуацију као 1916.- да се забрањује све што је на српском језику, ћирилица, тробојка, па чак је и химна од аутора који су писали усташке стихове, истакла је Стојановићева.

Ово није само питање изучавања језика и књижевности, него се на овај начин остварују и други, далеко дубљи циљеви креатора такве политике.

- То је исцрпан, постепен и плански рад да се истисне постојање српског језика у Црној Гори и књижевност написана на том језику, нагласила је проф.др Лидија Томић, Филозофски факултет у Никшићу.

Ово је само један од видова дискриминације српског народа у Црној Гори, а на све што се дешава институције Европске уније не реагују, упозорава Миодраг Линта, предсједник Одбора у Скупштини Србије за дијаспору и Србе у региону.

- То води у једну антисрпску атмосферу, закључио је Линта.

Не само да су генерације које већ стасавају уз нове школске програме прилагођене политичким ставовима и усмјерењима владајуће структуре у Црној Гори, ускраћене за упознавање неких од најљепших и најзначајнијих остварења написаних на српском језику, него ће дугорочно оваква политика, ако не избрисати, онда дубоко потиснути овај стуб идентитета српског народа у Црној Гори.