Меморандум о успостављању и очувању културе сјећања
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је новинарима након потписивања Меморандума да је тим документом предвиђено и формирање координационог тима у који ће бити именовани представници институција потписница меморандума.
"У Меморандуму је остављена могућност да се може проширити и на друге институције. Покренућемо иницијативу и разговоре са Министарством рада и борачко-инвалидске заштите Српске у оквиру којег дјелује Одбор за његовање традиције ослободичачких ратова који се једним дијелом бави културом сјећања како би и они кроз анекс били потписници овог документа", појаснио је Којић.
Којић је рекао да ће потписани меморандум дати већу снагу Републичком центру да заједно са овим институцијама настави још боље и јаче да ради на изградњи културе сјећања и културе памћења.
Он је подсјетио да је Републички центар носилац ове активности јер је Народна скупштина Републике Српске раније подржала да се прошири мандат Центра који се односи на страдање у 20. вијеку и на његовање културе сјећања и памћења.
Директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић рекао је да је важно да је у Меморандуму написано оно што је Републички педагошки завод радио у претходне двије године и шта ће се радити у наредном временском периоду.
"Важно је да нађемо могућности да ово што смо ми потписали дође до ученика у основним и средњим школама, јер од ове школске године имамо нови наставни план и програм и уџбеник историје за девети разред у којем се говори о страдању Срба у 20. вијеку, догађајима из 1990-их година, распаду СФРЈ, те стварању Републике Српске", истакао је Дамјановић.
Он је рекао да је Републички педагошки завод у сарадњи са Републичким центром и Филозофским факултетом у Бањалуци урадио измјене и допуне наставних планова и програма у завршним разредима средњих школа из историје гдје је планирано да се од наредне школске године примјењује нови уџбеник из историје с циљем да се сви садржаји који се изучавају у деветом разреду историје опширније изучавају у средњим школама.
Декан Филозофског факултета бањалучког Универзитета Бране Микановић сматра да ће ово бити озбиљан дугорочни пројекат за институције потписнице Меморандума, оцијенивши да Србима у БиХ није било дозвољено да његују културу сјећања и памћења.
"Меморандум ће допринијети да се српском народу омогући да своју националну историју развија као историју континуитета, јер се нажалост на овим просторима сваке деценије пише нека нова историја", истакао је Микановић.
Он је изразио увјерење да ће овај документ допринијети развоју националне идеологије која ће се преносити на младе генерације.