Кривична пријава против хрватског министра одбране Дамира Крстичевића

Крстичевић је био командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске, која је учествовала у ракетирању колоне српских избјеглица, која се кретала путем Доњи Вакуф-Јајце.

У кривичној пријави наведено је да је напад на српске цивиле извршен из засједе, без икаквог повода, јер у аутобусу који је превозио избјеглице није било наоружаних лица.

На аутобус је прво отворена ватра из пјешадијског наоружања, а затим, након што је ударио у насип поред пута, погођен је и зољом, послије чега се запалио. Погинуло је 81 лице, од којих осморо дјеце. Најмлађа жртва имала је само три, најстарија 90 година, наведено је у кривичној пријави.

Страдали путници и један број тешко рањених остали су у запаљеном аутобусу, а због панике и страха који је настао преживјели и рањени су, разбијајући бочна стакла, искакали напоље. Према изјавама свједока, у непосредној близини аутобуса налазио се већи број тијела цивила који су настрадали у овом нападу на избјегличку колону.

Каснији обудкцијски налази показали су да су неке од жртава убијене и накнадно, након заробљавања.

Крстичевић одговара да се не сматра кривим, рекавши да је његов ратни пут потупно чист и да на пријаву неће реаговати он, већ држава.

- Баш на том мјесту, у том времену, то сам већ рекао и раније, 4.гардијска бригада није била и ја се сада стављам у позицију да се требам бранити, рекао је Крстичевић.

Иако је Крстичевић слично тврдио и прије нешто више од двије године, када је хрватски магазин "Национал" први пут писао о његовој одговорности за злочин у Бравницама, на архивским снимцима ХРТ-а видљиво је да, заједно с другим припадницима 4. бригаде коју је водио, развија хрватску заставу изнад, како наводе, већинског хрватског града Јајца, управо 13. септембра 1995. године.

Подсјећамо, МУП Српске је 2005. поднио први извјештај Тужилаштву БиХ за злочин у Бравницама, у којем сумњиче Тихомира Блашкића, Станка Сопту, Дамира Крстичевића, Марија Петровића, команданте Хрватске војске и ХВО-а, као и више НН припадника 4. гардијске бригаде Хрватске војске и 2. гардијске бригаде ХВО-а.

Оптужница никада није подигнута, иако су Тужилаштву БиХ прослијеђени бројни докази.

- Дај Боже памети и систематичности да бар Србија покрене ту оптужницу, а у складу са Хашким трибуналом и другим прописима, истакао је Недељко Митровић, предсједник Републичке организације породица погинулих и несталих бораца и заробљених цивила.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић сматра да је зачуђујуће што се по том питању толико година ништа до сада није урадило.

Да је вријеме да правда и за српске жртве коначно буде задовољена, поручио је и предсједник Србије, Александар Вучић.

- Плашим се да је боље да не кажем шта мислим, јер се надам да ће правда бити задовољена, али не могу да кажем чему се надам. Прескочићу шта о томе мислим, додао је Вучић.

Подсјећамо, 4. гардијска бригада Хрватске војске, којом је командовао Крстичевић, била је једна од најангажованијих у наставку акције Олуја, Маестралу.

Међу првима су ушли у Јајце и Мркоњић Град. За собом су оставили бројне злочине, укључујући и масовну гробницу у Мркоњић Граду, у којој су пронађени остаци 181 жртве.