Ускоро Национални програм за демографску обнову Српске

Какав је однос државе, породице и демографске слике? Шта је перспектива? Какви су токови и како утицати на њих? Одговоре на ова питања даће стручњаци из области демографије, социологије, економије и министри.

"Друга димензија су типске, односно популационе мере, које ће се примењивати. Важна ствар је коначна израда социјалне карте. Задовољна сам што је нова Влада најавила да ће се бавити тиме, јер ће омогућити да ми раздвајамо оно што је социјална сфера од тога што су типске мјере", рекла је Цвијановићева.

Социолог Милимир Мучибабић је истакао да је ово прилика да се за месец дана уради добар програм.

"Да то вежемо за органе извршне власти, за ресорна министарства и да овом проблему, који је горући проблем модерне Европе, са становништа миграција и емиграција, дајемо један свој обол", додао је Мучибабић.

Много је питања у вези са природним кретањима становништва , каже струка. Предложили су какве би мјере требало предузети, али не и колико.

"Може се урадити штошта и још има потенцијала, то је један контигент, жене у фертилном периоду. Ако тај контигент задовољава, можемо бити оптимистично расположени. Ми имамо потенцијала, али да кажемо да ће то лако да иде, не. Говорили смо и о стварању амбијента, сигурног породичног живота", истакао је Стево Пашалић, демограф.

То је оно на чему Влада ради, каже премијер Радован Вишковић. Све што је зацртано кроз активности ресора, везано је за демографију.

"Намјера ове Владе, и то смо промовисали кроз експозе, помоћ реалном сектору, повећање плата, смањење обавеза које привредници плаћају према држави, све је то у смеру демографске политике", навео је Вишковић.

Да би се провеле одговарајуће анализе, потребни су тачни подаци. Важну улогу има републички Завод за статистику. У току су припреме пописа 2021.године.

"Важно је обавити квалитетне припреме да би се дошло до правих података, који ће обезбедити да овај програм буде онакав какав треба бити и да да праве резултате. Посебно је важно сагледати спољне миграције, ту треба промијенити и доградити законска рјешења", сматра Јасмин Комић, Завод за статистику Републике Српске.

рема посљедњим анализама, највећи број домаћинстава у Српској чине самци или брачни парови без дјеце. Таква демографска криза није захватила само Српску, већ и читаву Европу, каже струка. Да ипак има наде свједоче и подаци да је прошле године рођено 8.800 беба, што је за 500 новорођенчади више у односу на годину раније. То, међутим, није довољно. Према процјенама демографа, да би природни прираштај био позитиван, Српској на годишњем нивоу треба најмање 15 хиљада новорођених. То је посљедњи пут забиљежено 2002.године.