Симић: БиХ да преузме судбину у своје руке
Упркос томе што сматра да предстоји дуг и тежак процес у вези са овом иницијативом о којој би прво требало да се изјасне Влада и парламент Републике Српске, а потом и остале потписнице Дејтонског споразума, Симић оцјењује да је то врло важан моменат.
"Ово је први пут да неко званично креће са том иницијативом. Она ће се први пут појавити у неким институцијама које ће морати да поставе питање која је улога и шта је допринос високог представника и да ли он доприноси или кочи даљи развој БиХ с једне стране и интеграцију БиХ с друге стране", рекао је Симић за "Спутњик".
Симић је напоменуо да је став једног од ентитета да је институција високог представника превазиђена.
"Подржавам иницијативу да посланици Народне скупштине Српске искажу свој став и да га након тога упуте у процедуру која је неопходна, а то је да обавијесте Савјет безбједности УН, Управни одбор Савјета за спровођење мира и његове чланице", рекао је Симић.
Он сматра да је ријеч о дугорочном и врло битно питању не само за будућност БиХ и њених ентитета и народа, већ сваког грађана.
"Постојање високог представника, без обзира што је он некаква дејтонска институција која је успостављена да контролише спровођење Дејтонског мировног споразума, јесте нешто што у великој мјери ограничава сувереност једне земље", истиче Симић.
Он напомиње да се у претходном периоду дешавало да су управо они који би требало да контролишу спровођење и примену Дејтонског споразума мијењали тај споразум и уставно-правни поредак БиХ.
"Зато је Република Српска са правом огорчена на поступке свих претходних високих представника. Тај поступак треба окончати, не зарад интереса Српске, већ зарад интереса БиХ, која треба да почне да гради свој пут без ментора, тутора и контролора", наводи Симић.
Он каже да су високи представнци у неколико битних сегмената промијенили уставно-правни поредак БиХ тиме што су преносили надлежности са ентитета на заједничке институције у Сарајеву.
"Прво је успостављање Суда БиХ и Тужилаштва БиХ, који уопште не постоје као уставна категорија у Дејтонском споразуму", рекао је Симић.
Он је подсјетио и на одлуку о конститутивности Уставног суда БиХ, донесену под утицајем високих представника прегласавањем бошњачких и иностраних судија, према којој су сви народи конститутивни на сваком центиметру територије.
"Увођењем тог кључа данас у Влади Републике Српске морате имати пет-шест министара Хрвата и Бошњака. Притом имамо ситуацију да од завршетка рата до данас Дом народа Федерације БиХ није попуњен, јер нема довољно Срба, којих је чак мање од три одсто у Федерацији, што је испод нивоа за националне мањине", напомиње Симић.
Он сматра да би у БиХ требало почети градити демократске институције, владавину закона, стварати услове гдје ће сви грађани бити равноправни и гдје ће критеријум бити способност, а не национална основа.
"Али, управо је та фамозна одлука о конститутивности донијела апсурдну ситуацију у правни систем, да се на граме мјере судије, министри, државни чиновници, али само у Републици Српској, а не и у ФБиХ", објашњава Симић
Због недоречености уставног система, јер Устав БиХ практично садржи само уставне принципе у 29 чланова, каже Симић, многе институције су пренесене и успостављене на нивоу БиХ, што је сада тешко вратити.
"У свим тим преносима надлежности кључну подршку је дала институција високог представника и вријеме је да се то заустави", рекао је Симић.
Говорећи о томе какви би услови требало да се стекну да високи представник напусти БиХ, Симић истиче да ће отпор за доношење такве одлуке бити од међународне заједнице, али и од Бошњака.
"Они упорно очекују да ће им међународна заједница направити државу БиХ у којој ће они постати доминантан народ. Бошњачким партијама су пуна уста БиХ, али када треба нешто урадити да та БиХ постане стварно суверена, они то упорно одбацују тражећи подршку међународне заједнице", каже Симић.