Требиње059: Вукановићеви нови пријатељи
Текст објављен на овом порталу преносимо у цијелости:
Треба ли се уопште и позивати на стару народну пословицу "с ким си такав си?"
А Вукановић је наставио утабаним стазама. Само је ових дана Сувару и осталу компанију замијенио новим криминалцима – такође бањалучким.
Поново је у одабраном друштву. И у миљеу којем припада. Испија народни посланик по кафићима главног града Српске кафе са новим пајтосом – Миленком Милојевићем – званим Лене.
Треба ли рећи да је Лене пресуђени криминалац оптужен за чак 54 кривична дјела укључујући фалсификовање, изнуду, утају...
Поставља се питање о чему требињски Робин Худ разговара са деликвентом и експертом за преваре, толико дуго и тако често? И зашто силно жели да постане министар полиције?
Како би недужне стрпао иза решетака, а криминалце пустио вани?
Како би створио инфраструктуру за наредне изборе?
Јер ко нормалан и поштен може више да ради за Вукановића – ма из које партије долазио и ма кога представљао?
Осим криминалаца нико! Зато и не чуди што је окупио нову екипу.
Од човјека који је злоупотијебио микрофон и табао себи терен за политичку каријеру, скупљао бодове манипулишући људима, злоупотребљавајући личну муку и недаће, Вукановић је стигао до политичара – независног кандидата, наводно поштеног човјека, "чиста образа и руку". Макар је тако требало да буде представљен широким народним масама, а да се не лажемо у стварању лажног идентитета и имиџа свесрдно су му помогле све тадашње колеге припадници седме силе.
Вукановићев пут обмане и лажи настављен је преласком независног у зависне – прикључивањем СДС – у чије је руководство и чланове не мало пута критиковао и прозивао. Прво јавно сликање с њима и прелазак под скуте Младена Босића и мјесечна зарада од неколико хиљада КМ у Сарајеву требало је да опомене да се нешто не уклапа у слику Робин Худа, витеза који је, како је сам поновио хиљаду пута, голим прсима ишао против страначке машинерије.
Ипак, страначка застава је Вукановићу преуска и премала да би под њу стао, била СДС-ова, ПДП-ова, или нека трећа. Небитно је. Он је соло играч – слава мени а партијска инфраструктура, млади незадовљни људи, пријатељи, колеге само су средство да се стигне до циља. И наравно колатерална штета.
Али овдје се поставља једно питање? Зашто неустрашиви Вукан који годинама прозива, лажно оптужује позива на линч, моралише, галами никада није поменуо нити једног криминалца? Зашто се у својим текстовима није осврнуо на мафију, људе који су безбједносно интереснтни и опасни?
Зато што сарађује с њима.
И то је већ јасно као дан.
Требало је да буде и онда када је пресуђеном криминалцу и бјегунцу Горану Сувари однио торбу тешку 50.000 евра. Поријекло новца наравно није познато.
Онда када је тражио да га почасти са хиљадарком.
И онда када то није демантовао. Не зато што је усликан и откривен него зато што је у глави створио накарадне двоструке аршине. Зато што његов наводни циљ оправдава средства, а то укључује и крађу, превару, изнуду&хеллип;.
И зато што је његова девиза да се криминал криминалом раскринкава!
Сада као парламентарац у НСРС, док држи говоре и моралише, води медијски рат са колегама из свог клуба, покушава да сатанизује и на сваки начин омаловажи колеге из клупа, глуми правичног и поштеног човјека, тај исти Вукан сарађује са криминалцима и пресуђеним деликвентима.
Каква је улога СДС-а и ПДП-а у његовом "политичком успону"?
Има ли Вукановић заиста подрку СДС-а? Партије чије је прваке у Херцеговини почистио на претходним изборима како би се докопао посланичког мандата? СДС-а којег се данас стиди и не помиње га нити у једном свом обраћању?
Хоће ли за њега гласати млади чланови чију је инфраструктуру искористио, а њих оптужио за куповину диплома и самим тим дискредитовао и елиминисао? Хоће ли лидер странке у Требињу (Боривоје Нинковић – ако ико више зна како се зове) који је зарад њега постао небитан и невидљив јер шеф без харизме и ауторитета (треба ли рећи Вукота Говедарица) јасно рекао чије се име се мора заокружити.
Два вука, и нису ништа друго него вукови – самотњаци.
Е сад када је дошао главе СДС-у заједно са предсјендиком Вукотом, прешалтао се на ПДП. 15 – ак дана кампање питали смо се ко је опозициони кандидат за изборе – Вукан или Борјан.
Они наивни повјеровали су да је Вуканово промовисање у служби Борјановог циља. Они мало искуснији повуки су ручну на вријеме. Борјан је испао колатерална штета. Али ко њега шиша. Зезао се Небојша Вукановић и са много озбиљнијим фацама.
Добио је Борјан Вукановића у свом изборном штабу, али изгубио је Вучуревића који је, да се не лажемо, остао једини човјек од ауторитета у требињском ПДП-у, ма колико то трагично звучало.
Е када је Вукановић одрадио личну кампању, снимајући се и фотографишући по свим мјесним одборима и промоцијама Партије демократског прогреса, приређујући вечере и доручке у својој кући за лидере партија и малобројне присталице, позирајући за наловнице свих медија одлучио је да се обрчуна и са посљедњим бастионом крхкре опозиције.
У изборној ноћи, баш он, стао је пред камере и дао изјаву. Он је очекивао, он је мислио, он се надао... он, он, он... има ли му краја? Дрзнуо се и да умјесто доктора Борјана изјави да је задовољан са освојених 35 одсто гласова. И додао да је планирао 40. Ко је Небојша Вукановић да планира и шта је Борјан био у овом случају? Пробни балон?
Понижавајуће!
Већ сљедећи дан, први након гласања, осуо је Вукан паљбу и објавио отворени рат Славку Вучуревићу, истом оном са којим се прије двије недјеље грлио и смијао.
И тако је започео коначни обрачун. Елиминисати лидера ПДП-а и отворити себи пут за предстојеће изборе 2020. године.
Не смијемо заборавити да је Вукан некада давно као дјечак одсањао да ће бити градоначелник Требиња, а он очито је, сан и јаву не разликује.
И ако у томе треба да му послуже криминалне структуре, пресуђивани деликвенти, фалсификатори, преваранти, нема проблема, јер као што смо већ горе навели "Циљ оправдава средство, а његов је циљ фотеља првог човјека Требиња"!
Извор: trebinje059