latinica  ћирилица
13/03/2019 |  11:11 ⇒ 19:47 | Аутор: РТРС

Вишковић: Привредници стуб будућности Српске

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић отворио је данас у Бањалуци 23. Међународни сајам грађевинарства "Грамес 2019" и Сајам електро-машинске индустрије и иновације "Деми 2019" и поручио да су привредници стуб будућности Српске.

- Оно што ради реални сектор је темељ сваке државе и сваког друштва. Привреднике видим као партнере у развоју Српске и треба да радимо заједно и нађемо најбоља рјешења која ће бити добра за вас и људе које запошљавате и којима обезбјеђујете егзистенцију - рекао је Вишковић у обраћању на свечаној серемонији отварања сајма.

Он је додао да ће Влада бити сервис и подршка привредницима кроз креирање привредног амбијента и законских рјешења.

- Она ће омогућити да се још више и брже развијате и омогућите вашим запосленима веће плате и примања, да сачувате постојећа и отворите нова радна мјеста, а тиме и да задржимо наше грађане да они и њихове породице остану да живе на овим просторима" -нагласио је Вишковић.

Према његовим ријечима, Влада акценат ставља на реални сектор и помоћ привреди.

- Српска поред политичке треба да има и економску стабилност. То нам гарантује да ћемо преживјети све насртаје на Републику Српску. Наш заједнички циљ је јака и економски стабилна Српска - истакао је Вишковић.

Рекао је да велики број излагача и чињеница да су се на сајам вратиле неке компаније које се претходних година нису појављивале шаљу поруку да Српска прави пожељан пословни амбијент.

- Влада је ту да помогне привреди, разумијем њихове захтјеве, али морамо радити заједно на креирању рјешења. Пословним асоцијацијама и привредницима су отворена врата да дођу да разговарамо, договарамо и направимо најбоља законска рјешења - поручио је Вишковић.

Предсједник Владе је рекао да је коначни заједнички циљ смањење оптерећења привреди, али да се не бих до краја сагласио да Српска има највећа оптерећења.

- Треба да смањимо оптерећења, али треба и да ријешимо проблем сиве зоне. Да бисмо то ријешили, очекујем највећу помоћ од привредних субјеката и привредне заједнице јер они најбоље знају шта држава треба да уради. Предложио сам им да формирамо заједничке тимове који ће креирати законска рјешења да бисмо смањили сиву зону. Нећемо је елиминисати у потпуности, али бих био пресрећан да је смањимо за 50 одсто - рекао је Вишковић.

Према његовим ријечима, не може бити значајнијег смањења оптерећења за реални сектор све док не буду пронађени алтернативни извори из којих ће бити повећавана приходовна страна у буџету, што је услов да би и на расходовној страни могли давати олакшице.

- Математика је јасна и није питање да ли неко то жели или не жели. Не желим да доведем у питање исплату пензија, плата или социјалних давања. Оног момента када обезбиједимо реалне изворе за повећање прихода у буџету онда ћемо договорити растерећења која они очекују. Надам се да ћемо врло брзо имати одређена законска рјешења - каже Вишковић.

Он је истакао да је све што Влада ради кроз акционе планове и измјене законских рјешења на том путу.

- Значајније ствари се могу десити када Влада и пословна заједница искреирају законе које ће поштовати и једни и други. Том договору се надам и био бих реалан када кажем да од 1. јануара идуће године имамо законска рјешења која ће нашу сиву зону свести на реално подношљиву. Сива зона постоји и у свим земљама Европске уније само су њени проценти знатно мањи него у БиХ - рекао је Вишковић.

Министар привреде и предузетништва Вјекослав Петричевић истакао је да му је задовољство да је на сајму представљено много иновативних рјешења и програма.

- Министарство ће подржати свако улагање у нове технологије и на тај начин олакшати пословање привредницима. Грађевинарство остварује експанзију кроз бројне пројекте у Српској и помаже њеном и развоју привреде - нагласио је Петричевић.

Помоћник министра за урбанизам и просторно планирање Драган Јевтић нагласио је да су за ову годину планирали измјене и допуне Закона о уређењу простора.

- Планирамо извршити поједностављивање процедура, а нарочито приликом добијања документације која је потребна за изградњу - истакао је Јевтић.

Замјеник градоначелника Бањалуке Срђан Амиџић рекао је да се налазе у кампањи "Бањалука се гради" и сваки дан отварају неки инфраструктурни пројекат који је уско везан за грађевинарство.

- Ми ове године директно финансирамо пројекте у вриједности од око 40 милиона КМ, а имамо рекордну годину и када је ријеч о високоградњи. Ми стварамо позитиван амбијент, али је највећи проблем да нађемо довољан број извођача радова који могу да испрате овај темпо - истакао је Амиџић.

Предсједник компаније Боксит из Милића Рајко Дукић оцијенио је да привреда Српске из године у годину напредује и да мјере Владе које су тренутно у примјени и које су планиране иду ка томе да подрже реални сектор.

"Без производње добара овдје нема опстанка. Очекујем да ће бити направљени помаци у растерећењу привреде чиме ће бити створене могућности да привредници више улажу у нове технологије, производњу, запошљавање и школовање кадра, а тада ће и буџет добити више. Врло брзо треба направити реформе у области образовања јер немамо радне снаге, она нам одлази у иностранство иако имамо и добре плате. Неопходно је смањити и обим сиве економије - каже Дукић.

Предсједник управе Бањалучког велесајма Добрица Жугић рекао је да су на сајмове стигло више од 130 излагача из 11 држава.

- Највише их је из региона, Европе, али има их и из далеке Кине. Представљено је много новитета, ове године је лајт мотив сајма екологија, односно еколошки одобрени производи, очување енергије и сличне теме - наводи Жугић.

Сајам ће бити отворен сваки радни дан од 10.00 до 19.00 часова, а у суботу до 16.00 часова.